Јозеф Велфл и соната за клавир

Средином прве деценије 19. века, Велфл је напустио Беч и неко време провео у Паризу, где је са успехом приказао две нове опере на сцени позоришта Федо. Његов изненадни одлазак из Париза 1805. године није расветљен, а од маја те године Велфл је активан у Лондону, где су га тамошња публика и музички свет дочекали са ентуијазмом. Велфлова збирка од три сонате за клавир са виолином ад либитум настала је у овим година и штампана је као опус 28 у издавачкој кући Андре у Офенбаху.

Пијанистичка сцена у Лондону у сред које се Велфл обрео у првој деценији 19. века, у великој мери била је обликована радом Муција Клементија. Рођен у Риму 1752. године, Клементи је и као дечак похађао часове музике и већ са тринаест година радио је као оргуљаш у цркви. Међутим, 1766. године, енглески племић Питер Бекфорд исплатио је Клементијевом оцу суму новца за коју је Клементи требало да буде у његовој служби наредних седам година, те је дечака одвео на своје имање у Дорсету, на југозападу Енглеске. Када је 1774. године двадесетдвогодишњи Клементи стекао своју слободу, отишао је у Лондон где је наступао као чембалиста, харфиста и диригент са клавира. Његове прве објављене композиције за клавир привукле су велику пажњу, између осталог и због тога што се није радило о делима прилагођеним аматерима и кућном музицирању, што је био обичај, већ виртуозним композицијама које је Клементи затим изводио на својим јавним наступима. Као педагог, Клементи је однеговао генерације енглеских пијаниста, који су били Велфлови савременици, а као композитор био је активан све до почетка треће деценије 19. века. Деловао је и као предузетник укључивши се у поље градитељства клавира.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић