Антологија српске музике

Балоковић, хрватски и југословенски уметник, рођен је у Загребу 1895. године где је завршио и основно музичко образовање код угледног чешког педагога Вацлава Хумла. Потом је похађао студије на Бечкој музичкој академији у класи Отокара Шевчика. После грађења каријере у Европи пре почетка Првог светског рата, у поратном периоду се сели у Сједињене Америчке Државе где стиче завидну репутацију и наступа са водећим светским оркестрима. Био је упамћен као доброчинитељ, који је често помагао народу Југославије, а као пријатељ Николе Тесле, на сахрани овог научника свирао је Шубертову Аве Марију, а потом и песму Тамо далеко.

Јосип Штолцер Славенски је Златку Балоковићу посветио своју Славенску сонату опус 5 за виолину и клавир из 1924. године. У том тренутку он је био тек свршени студент Прашког конзерваторијума у класи Витјеслава Новака, који је, те 1924. године, добио намештење при Музичкој школи у Београду, где ће остати да живи до краја свог живота 1955. године, постајући у међувремену и професор на Музичкој академији у нашем главном граду.

С обзиром да припада самом почетку самосталног стваралаштва Славенског после свршених студија, Славенска соната и њена посвета Балоковићу се може разумети и као нека врста амбициозне асоцијације са тада већ врло признатим и светски познатим уметником, али с обзиром да је Балоковић прихватио ову посвету, она се може разумети и као подршка младом и талнетованом музичару.

Концерт за виолину и оркестар из 1927. године је игром случаја премијерно изведен тек 1953. године када је загубљена партитура пронађена. Наиме, у години настанка Славенски је своје дело послао на један конкурс, али је жири одбио дело, можда и због смелости поступака које у њему уочавамо попут политоналности, квартних хармонија и сличног.

У тренутку када је Народна свита настала, виолиниста Златко Балоковић је био важан чинилац музичког живота Њујорка и угледни представник југословенске музичке дијаспоре у Сједињеним Америчким Државама. Ово дело из 1932. године Славенски је испрва написао за виолину и клавир. Дело је базирано на одломцима музике за филм Фантом Дурмитора, први звучни филм наше кинематографије у којем се чује наш језик, а који је снимљен у копродукцији са Немачком. Како то каже Милица Гајић, Народну свиту карактерише „калеидоскопско низање седам ставова фолклорне грађе по принципу смене играња и певања”.

Уредница Ксенија Стевановић