Мајстори барока – Пјетрo Кастручи

О животу италијанског виолинисте и композитора Пјетра Кастручија не постоји превише прецизних података. Рођен је 1679. године у музичкој породици и претпоставља се да је образовање стекао код Арканђела Корелија. Године 1715. је, заједно са братом Проспером који је такође био виолиниста, привукао пажњу ерла од Бурлингтона, мецене Георга Фридриха Хендла. Овај сусрет је представљао одскочну даску за младу браћу Кастручи јер су, на позив овог британског племића, исте године отишли у Лондон, где су наставили да живе и раде. Временом је Пјетро Кастручи постао познат као један од истакнутих виртуоза на виолини, али и као предводник Хендловог оперског оркестра у периоду од 1718. до 1737. године. Након што је напустио ову позицију, Кастручи се преселио се у Даблин, где је и умро, 1752. године. 

Овај музичар је пре свега био фокусиран на своју каријеру виолинисте-извођача, а поред свирања на свом примарном инструменту, Кастручи је музицирао и на инструменту из породице виола д’аморе, а који је он сам развио под називом „виолета марина”. Могуће је да је овај гудачки инструмент био сличан, ако не и исти као и „енглеска виолета” о којем је писао и Леополд Моцарт. 

Када је компоновање у питању, по речима Кастручијевог савременика и хроничара музичког живота Европе, Чарлса Бернија, дела овог аутора откривају „генијалног ствараоца који добро познаје свој инструмент и његове могућности”. Опус Пјетра Кастручија садржи сонате и кончерта гроса писана примарно за виолину, као и дела за флауту и чембало. Од тога су публиковане и сачуване две збирке соло соната за виолину и басо континуо, као и опус број 3 који садржи 12 кончерта гроса.
Ауторка: Саша Тошковић