Мајстори барока

Сам концерт је имао драматуршку потку, а његов наслов је био Борба, теорија црног лабуда, с обзиром да су се дела на репертоару везивала са једне стране за значењски свет Монтевердијевог мадригала Борба Танкреда и Клоринде, а да су са друге, уметници пропитивали и концепт теорије црног лабуда која представља метафору за изненадни догађај који има далекосежне последице, а који се накнадно рационализује и објашњава. По њиховом виђењу црни лабуд је за историју музике био сам Монтеверди, док је у драматургији концерта то Клориндина смрт. У том смислу наративна потка концерта, налик самом Монтевердијевом мадригалу, пролази кроз неколико фаза – пролог, битку, тужбалицу, подизање и реконстукцију, те епилог. Сваки од делова концерта обогаћен је ламентима, мадригалима, аријама или инструменталним комадима барокних аутора који одговарају симболици датог тренутка приче. 

Борба Танкреда и Клоринде, иначе преузета из XII певања Ослобођеног Јерусалима Торквата Таса, плете се око битке у којој се сусрећу љубавници – витез Танкред и неусташива исламска ратница Клоринда. Не препознајући се испод својих ратних оклопа, улазе у окршај и Танкред смртно повређује своју драгу. Тек након што јој уклони заштитну кацигу како би одао почаст непријатељу палом у борби, схвата ко је испред њега. Суздржавајући сузе, витез крсти Клоринду на самрти, и у том часу се отварају небеса, позивајући је у своје окриље. Танкред остаје сам, тугујући због губитка своје вољене, а тада му се придружују и други који су изгубили некога – мајка која оплакује своју кћерку желећи да и она сама умре, лик жене која је прешла у други свет, али њени јецаји се и даље чују, затим друга мајка која пева успаванку, чији опојни ритам наговештава неизбежну судбину свих нас, позивајући нас да се препустимо исцрпљености и, једноставно, спавамо.  Међутим, тада се чују позиви да подигнемо поглед ка звезданом небу и замислимо неки другачији живот и могући свет. Из смрти, суза, охолости и рушевина, рађају се нови облици, здања и могућности заједничког живота. 

Ауторка: Саша Тошковић