Оксанa Тимофејева: За нас никад није било секса

Оксана Тимофејева у овом тексту предлаже оригиналан приступ анализи сексуалне економије рата. Лакановска формулација „сексуални односи не постоје” ревидира се у светлу идеје да је секс хуманизујућа пракса, при чему се ауторка ограђује од изјаве Доне Харавеј да „ми никада нисмо били људи”. Ова идеја се супротставља популарној метафори анималности и природности људског сексуалног живота. По мишљењу Жоржа Батаја, секс, односно еротика, није нешто што људе чини животињама, већ, напротив, нешто што животиње претвара у људе: слично као што, код Енгелса, рад предстваља централни принцип антропогенезе. За Батаја, ова трансформација јесте догађај који обележава прелазак са предисторијског времена ка историји и настанку историјског човечанства. У тексту ће овај аргумент задобити парадоксалан заокрет – поставља се хипотеза у складу с којом се такав трансформативни догађај још није десио: у савременом капиталистичком свету, људи се не баве сексом, већ „мастурбацијом са живим партнером” (Славој Жижек), при чему се целовитост личности замењује дезинтегрисаношћу објекта. Овај аргумент налази подршку у пародији на мастурбацију Андреја Платонова и у његовој критици „Антисексуса”, који се истовремено јавља као мастурбатор и као антисексуалан (то јест, као онај који спречава сексуалне односе). Тимофејева ће показати да је у Платоновљевим текстовима приметан дубок јаз између два схватања секса: као „душе буржоазије” која мора бити савладана свешћу пролетаријата, и као нешто што треба да буде одложено док се не изгради комунистичко друштво.

Текст је изворно објављен у 4. броју часописа Стасис за 2016. годину.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читала је Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Иван Миленковић.