субота, 10. јун 2023, 20:02
ОПЕРСКА СЕЗОНА ЕУРОРАДИЈА 2022-2023
У емисији ћемо представити снимак опере "Никсон у Кини" Џона Адамса, забележен на представи одржаној 7. априла ове године у Опери Бастиља у Паризу. Главне улоге тумачили су: баритон Томас Хемпсон као Ричард Никсон, сопран Рене Флеминг као Пет Никсон, баритон Шаоменг Жанг као премијер Џоу Енлај, бас Џошуа Блум као Хенри Кисинџер, тенор Џон Метју Мајерс као Мао Цедунг, сопран Кетрлин Ким као Ђианг Ћинг, док три Маова секретара изводе мецосопран Ненси Танд као први секретар, алт Нинг Лианг као други секретар и контраалт Емануела Паску као трећи секретар. Хором и оркестром Париске опере дириговао је Густаво Дудамел.
Ово дело премијерно изведено 1987. године, данас спада у ред најизвођенијих опера касног XX века и у правом смислу те речи је "оперски класик" савременог тренутка. Засновано је на сусрету Ричарда Никсона и Мао Цедунга 1972. године. Ова посета Кини коју је Никсон назвао "недеља која је променила свет" уистину је била једно од кључних дешавања на геополитичкој сцени у протекле четири деценије. Од тог тренутка светска дипломатија је добила трећи центар моћи поред Вашингтона и Москве, а сусрет је утицао и на смиривање хладноратовских тензија, као и на слабљење утицаја Варшавског пакта, што ће довести и до пада Совејтског савеза 1989. године. Такође, ово дипломатско отварање Кине према свету, после дугогодишње стагнације, била је увертира и за економско отварање ове земље које ће се десити током осмадесетих година и који ће устоличити на позицију велики светске економске силе, коју данас заузима.
Сама опера настала је као заједнички подухват композитора Џона Адамса и песникиње Алис Гудман, на основу иницијалне замисли редитеља Питера Селерса који их је повезао. Како то сам Адамс бележи Гудманова је успела да "либрету у двостиху ...да изузетну комплексност, те је он постао делом епопеја, делом сатира и пародија политичких поза, а делом озбиљна рефлексија о историјским, филозофским питањима". Никсон у Кини је била прва опера која је искористила "медијски догађај" као базу за драматуршку структуру. У срцу ове историјске драме је шест изузетних личности - брачни пар Никсон, Мао Цедунг и његова жена Ђијан Ћин, премијер Џоу Енлај и државни секретар Хенри Кисинџер. Ипак, иако се оперски ликови базирају на стварним личностима, они су третирани у либрету Алисон Гудман на нешто апстрактнији, концептуалнији начин. Они представљају две стране моћи, медијске и ораторске манипулације, док сама драматуршка структура од реализма са почетка опере одлази ка својеврсном надреалистичком, фикционалном квалитету.
На музичком плану, у овом делу, Џон Адамс ствара себи својствени спој минимализма и рехабилитоване мелодијско-хармонске димензије. У својој основи ово је еклектичан приступ, у којем се могу чути референце на Вагнера, Гершвина или његовог савременика Филипа Гласа. Иако су хармонске проргесије дијатонске и једноставне, утицај џеза се може јасно приметити. У вокалном смислу, Адамс је карактеризације ликова урадио изузетно ефектно, посебно у случају Ричарда Никсона чије су карактеристике говора сачуване и у самој музичкој деоници.
Уредница: Ксенија Стевановић
Коментари