Уметност интерпретације

Овај уметник је рођен у Риги, у породици музичара, а виолину је студирао у класи Давида Ојстраха на Московском конзерваторијуму. Као двадесетогодишњак, остварио је први успех на светској музичкој сцени, освајањем трећег места на угледном такмичењу „Краљица Елизабета“ у Бриселу, а потом су уследиле победе на такмичењима „Паганини“ у Ђенови и „Чајковски“ у Москви. Као лауреат ових такмичења, наступао је на значајним западноевропским сценама, а 1980. Кремер трајно напушта Совјетски Савез одлазећи у Западну Немачку. Ипак, чини се да је највећи траг на светској музичкој сцени оставио као оснивач и руководилац ансамбла Кремерата Балтика, који је основао 1997. године, окупљајући талентоване музичаре из Балтичких земаља, са којим редовно наступа и данас. Гидон Кремер и његов ансамбл су објавили на десетине албума, а оно што је упадљиво на овим издањима, јесте разноврсност репертоара који изводе. Поред музике класичног и романтичног периода, они су публици представили мање позната дела из 19. и 20. века, а посебно остварења стваралаца из некадашњег Совјетског Савеза и читаве Источне Европе, међу којима су Шнитке, Силвестров, Васкс, Денисов, Губајдулина и Перт. Један од аутора чијим делима је Кремер посебно привиржен јесте Мојсеј Вајнберг, чије стваралаштво доследно промовише последњих година. Говорећи о музици овог аутора Гидон Кремер је приметио да „ниједан други композитор није ушао на његов или репертоар Кремерате Балтике са таквим интензитетом, а најбољи пример тога су четири камерне симофније“ овог композитора, које су објавили 2017. године за издавачку кућу ECM. Дискографски записи са делима овог аутора привукли су пажњу публике и критике, те су Кремер и његов ансамбл номиновани за Греми награду 2015. за албум са Вајнберговим камерним остварењима. Ову награду, освоји су први пут 2002. са албумом „После Моцарта“, на којем су дела бечког класичара свирали наизменично са остварењима Валентина Силвестрова, Александра Раскатова и Алфреда Шниткеа, а ово издање је освојило и немачку Ехо Класик награду. Поред дискографске, ансамбл Кремерата Балтика негује и богату концертну активност. Од свог оснивања, одржали су преко 1000 концерата у више од 50 земаља широм света. Занимљиво је да су због организационих проблема изазваних панедмијом корона вируса 2020. године, односно спречености да наступају заједно, музичари из Кремерате Балтике основали два „сестринска“ ансамбла - Кремерату Литванику и Кремерату Летонику, како би они извођачи који су се налазили у овим земљама, упркос ограничењима успевали да наставе концертну делатност.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић