Путеви прозе

Зоран Живковић: Турско купатило

У емисији Путеви прозе, од понедељка 29. до среде 31. маја, можете слушати причу „Турско купaтило” коју чита аутор Зоран Живковић. Реч је о делу из нове Живковићеве књиге под насловом „Четири смрти и једно васкрсење Фјодора Михајловича”, која ће ускоро бити објављена.

„Фјодор Михајлович изишао је из казина.

Није се одмах удаљио. Облачећи капут, померио се мало у страну да не омета оне који су улазили и излазили, па се ту зауставио увидевши да, заправо, не зна куд би пошао. После потпуног бродолома који је управо доживео, желео је да што пре оде одавде. Није му се, међутим, враћало у хотел. Није могао да остане сам са својим црним мислима у леденој соби, а још мање да седне да пише ново покајничко писмо Ани Григорјевној. Шта би јој, уосталом, написао? Како да јој бар објасни, када већ никако не може да оправда, то што је прокоцкао и новац који му је послала за хотел и возну карту до Дрездена – новац до кога је дошла тако што је заложила последњу ствар коју је још могла: властити зимски капут у јеку ледене зиме?

Да му је остало нешто ситнине, могао је бар на неко време да одложи ужас повратка у хотел испијајући чај у једној од две оближње кафане које су још радиле. Али изгубио је све до последње паре, а завршни чин пропасти на рулету пратила је све јача мрачна наслада, као да је безумни губитник жељно ишчекивао муке и понижења који му сада предстоје.

Ако је већ тако, зашто одлагати неумитно? Дошло је време свођења рачуна. Биће оно што мора да буде. Подигао је крагну капута, па покуњено вукући ноге пошао ка хотелу. Превалио је стотинак корака, кад је недалеко испред себе угледао место које је сасвим сметнуо с ума. Турско купатило било је отворено до 23 часа, а тамо је једино могао без пара. Било је довољно да покаже карту хотела у коме је одсео; сваки гост имао је право на по једну бесплатну посету.

Но, није било извесно да ће у ово доба моћи да искористи ту улазницу. Сетио се да му је, када је прошли пут био у Визбадену, до ушију допрло говоркање да купатило ради тако касно зато што се у позније сате приређују затворене забаве за пробрану публику из виших друштвених кругова. Понадао се да ипак није цело заузето. Можда ће се наћи неки кутак за једног плебејског руског писца коме сада нимало није до забаве...”

(одломак из приче Турско купатило)

Уредница: Оливера Нушић