Јелена Јовановић: Језик, књижевност, процес

Полазећи од данас општеприхваћене тезе о књижевности као комуникационом чину, Јелена Јовановић ће представити резултате истраживања тог процеса у дијахронијском прегледу новије српске књижевности. Њено тумачење ће се рачвати у два правца, а основу ће чинити питање историчности књижевног текста, укључујући проблематизацију појма развоја као кључну одредницу групе аутора која се бави књижевноисторијском процесуалношћу, уз истовремено неприхватање крајње консеквенце постструктуралистичког захтева о деконструкцији историје. У тако постављен оквир ауторка ће уклопити комуникацију српске књижевности 20. и 21. века са ширим друштвеним контекстом у којем дела настају, истовремено и сама чинећи поменути контекст, али и дијалог са савременошћу где долази до померања критеријума вредности и значења књижевног текста. То даље отвара питање универзалности естетске вредности као примарне у области књижевности, пролажењем кроз специфично вредновање такозваних естетских објеката у просторно-временском низу.

Такође, Јелена Јовановић ће се осврнути и на питање особености српских књижевних периода, праваца, покрета у издвојеном временском оквиру, те проблематизовати питање њихових граница, унутрашње динамике и међусобне повезаности. Посебна пажња је усмерена на период српске модерне, потом на авангардне књижевне покрете као реакције на претходну фазу, послератни модернизам и низ специфичних поетичких праваца у оквиру савремене књижевности, са свим противуречностима које ове одреднице собом носе – од назива до књижевних особености. Други, опсежнији правац истраживања пратиће књижевни процес/континуитет у додиру са другим уметностима, а који укључује и технолошки развој као подстицај за промену поетичких парадигми српске литературе од почетка двадесетог века. Једно је питање трансмедијалности, које ћемо посматрати кроз одређене типове адаптација књижевних текстова у различитим медијима: сликарству, музици, позоришту, филму, радију, интернету, а друго се тиче промене природе самих књижевних текстова под утицајем појединих уметности (на пример, вајарства и музике у српском парнасо-симболизму) као и нових медија (рецимо, филма у оквиру авангардних покрета), те данас говоримо о кино-стилу, монтажи, колажу у књижевности; филмовима од папира, филмским песмама, радио-књижевности, воковизуелу, аудио-књижевности, интернет-књижевности и тако даље.

Оно што посебно заокупља пажњу ауторке јесу начини преношења и пријема књижевних текстова условљени променом медија. Теоријску основу овог дела истраживања чине примарно сегменти когнитивне наратологије и интредисциплинарни методолошки модели који омогућавају тумачење односа писане речи са новим али и рекреираним посредовањем књижевног текста.

Следеће седмице, од 29. маја до 2. јуна, у емисији Научни скупови можете пратити снимке излагања учесника конференције „Језик, књижевност, процес” која је одржана у априлу на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.