Оксанa Тимофејева: Слобода је ропство

У овом тексту Оксана Тимофејева нуди оригиналну интерпретацију хегелијанске дијалектике господара и роба у њеном односу према разлици између људског и нељудског, као и према категорији живих мртваца. Анализирају се различити друштвени и културални феномени, од хаићанских зомбија до савеременог црног тржишта робова, који дају материјал за размишљања о пaрадоксалној еманципаторској моћи нељудских облика и услова рада.

По речима ауторке: „Међу постљудским субјектима ослобођења, зомбији заузимају јединствену позицију – делом захваљујући својој отпорности коју су наследили од својих хаићанских предака (’зомбификованих робова’ који не осећају ни топлоту, ни хладноћу, ни бол), делом због очаја, то јест потпуног одсуства било какве наде – што им је, рекло би се, урођени елемент. Зомбији су надживели не само катастрофу (апокалипсу), него и сами себе. Заједно са људским, они су искусили (и оставили иза себе) све оно што би их могло чинити зависним од било чега. Више нема никаквих чаробњака – постапокалиптични зомбији остали су без господара. Они су преживели сопствено ропство и превазишли људскост и њену дијалектику доминације и ропства. У филму Џорџа Ромера Земља мртвих (2005), зомбији стичу класну свест и, као најнижи слој угњетених, преузимају на себе и завршавају, да тако кажемо, револуционарну историјску мисију пролетаријата, која се показала неподношљивом за људе. Они стичу нови тип колективне организације која се не састоји од одвојених људских индивидуа и заснива се искључиво на очају оних који немају више шта да изгубе”.

Текст је изворно објављен у 141. броју часописа Новое литературное обозрение 2016. године.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читала је Душица Мијатовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Иван Миленковић.