Александар Еткинд: Како се трговало ужицима: шећер, зачини и све те дивне ствари

Рецепција најновије Еткиндове књиге потврдила је не само углед који овај аутор одавно ужива у академској и широј јавности, већ и пораст интересовања за интердисциплинарно истраживање историје односа људских заједница и експлоатације различитих природних сировина. Ово интересовање подстакнуто је свешћу о еколошким проблемима са којима се суочава савремени свет, кризом која захтева ново промишљање односа човека и природе. У том контексту, Еткиндова књига представља значајан прилог „културној историји природних ресурса” јер се у њој тематизују међузависности између социјалне структуре и политичких институција различитих историјских облика друштава с једне, те карактеристика природних ресурса на чијој експлоатацији се заснивао њихов економски живот, с друге стране.

У тексту који емитујемо, Еткинд полази од приказа природних особина и географског положаја природних ресурса (соли, шећерне трске, чаја, дувана, кафе и мака) чија је експлоатација и технолошка прерада утицала на економију, политичке институције, културни и друштвени живот колонијалних империја. После великих географских открића, узгајање егзотичних биљних култура на колонијалним периферијама омогућило је богаћење империјалних метропола које је било засновано на робовском раду, развоју транспортних средстава, царинском режиму меркантилистичке економије и монополском положају великих трговачких компанија. Ипак, кључни фактор економског развоја који је потпомогао индустријску револуцију био је последица карактеристика поменутих природних ресурса и производа добијених њиховом прерадом. Наиме, осим соли, шећер, алкохол, кафа, чај, дуван и опијум добијен из мака, изазивају зависност код потрошача, неограничени раст потражње и профит који, упркос паду њихових цена, остаје стабилан јер се, захваљујући њиховим наркотичним својствима и реклами, шире попут епидемије. На који начин су открића ових ресурса, производња њихових деривата, њихова дистрибуција и трговина, као и њихова масовна употреба утицали на политички и културни живот, предмет су овог занимљивог Еткиндовог разматрања.

Александар Еткинд је рођен у Лењинграду 1955. године где је завршио студије психологије, а докторирао је у Хелсинкију радом о руској културној историји. Предавао је на Европском универзитету у Петербургу (1999–2004), Универзитету Кембриџ (2004–2013) и Институту Европског универзитета у Фиренци (2013–2022). Од прошле године је професор на Одељењу за међународне односе Централноевропског универзитету у Бечу. Поред књиге Ерос немогућег. Историја психоанализе у Русији која је преведена на српски језик (Zepter book, 1999), објавио је на енглеском и руском језику низ књига од којих су најзначајније: Internal Colonization: Russia’s Imperial Experience (2011; руско издање 2013); Warped Mourning: Stories of the Undead in the Land of the Unburied (2013; руско издање 2016); Roads not Taken. An Intellectual Biography of William C. Bullitt (2016; руско издање 2015). Такође, приредио је више зборника радова о историјском памћењу у Источној Европи, концепту „унутрашње колонизације”, облицима културног протеста у Русији, те месту и значају Катина у пољском и руском колективном памћењу.  

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.