Владислава Гордић Петковић: Моћ памћења и заборава у савременој женској прози

У свету књижевног дела, моћ памћења и заборављања обликује наратив који ће помоћи да се вредности и идеје успоставе у културној пракси и постану релевантне, пише на почетку свог текста Владислава Гордић Петковић. Она се позива на антрополога Џона Левита који свестан да се емоције морају одредити и интимно и социјално, њих види или као примарно биолошке, или као примарно социокултурне, те их разврстава на телесне, експресивне и личне или пак дискурзивне, перформативне, прагматичне и социјалне. Џон Левит указује да емоције изражавамо у нарочитим друштвеним контекстима, инсистирајући на томе да су конструисане у оквирима културе, као и да су оне „искуства научена и изражена посредством система знакова, вербалних и невербалних”.

Прозна дела Ане Вучковић, Тони Морисон, Отесе Мошфег, Тање Ступар Трифуновић и Амбер Тамблин, које ауторка анализира, наративизују различите стратегије памћења и заборављања, чија моћ обликовања слике реалности зависи од широког спектра емоција: од осећања личне немоћи пред токовима историје, колико и од различитих интимних траума и самог процеса интроспекције. По интонацији исповедан и лирски, роман Ане Вучковић Yugoslav истражује бол породичног и колективног губитка; иако различите генерацијске, расне и класне припадности, америчке списатељице Тони Морисон и Амбер Тамблин свака у свом дебитантском роману (Најплавље око и Било који мушкарац) комбинују исповест и интеракцију протагониста како би представиле културно и социјално (не)утемељену свест о силовању као злочину чија жртва може бити свако од нас, без обзира на пол и порекло, без обзира на кодификовање друштвене моћи. Тања Ступар Трифуновић и Отеса Мошфег у центар пажње стављају лиминалност тела и покушај да се сећање замрзне или артикулише, фокусирајући се превасходно на испитивање граница интимности у савременом свету. Моћ да се процесуира прошлост открива колико су родни идентитети рањиви у контексту немогућности ефикасног суочавања са траумом. У оквиру процеса памћења и заборављања кристалише се не само однос према прошлости, него и према адаптацијским искушењима садашњости.

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.