Светске музичке позорнице

У првом делу концерта ови уметници су извели Бергов Виолински концерт под називом Сећање на анђела, компонован 1935. године. Ово је једно од најпознатији Бергових остварења и дело у којем аутор на вешт начин спаја додекафонску технику и позноромантичарски језиком. Серија овог дела засована је на низовима дурских и молских трозвука који се преклапају уз завршни целостепени тетрахорд. Резултат ових поступака је специјално конструисана серија чија је инверзија од тона ха идентична ретроградној форми њеног основног облика. Поред дванаесттонске технике, Берг је у ово дело на ефектан начин укључио и цитате – у првом ставу, то је аустријска народна песму из Корушке, за коју се претпоставља да је реминисценција на предео где је Берг срео анђела, односно младу Манон Гропијус, ћерку Алме Малер и Валтера Гропијуса, коју је и сам доживљавао као своје дете. Манон је умрла 1935. са само 18 година, док је Берг и даље радио на овом концерту. Први став је стога портрет ове младе девојке, док у другом приказује болест и смрт анђела. Поред цитата из Корушке, Берг је искористио и Бахову хармонизацију корала Довољно је.

Виолински концерт Албан Берг написао је у време када је Нацизам већ бујао у земљама немачког говорног подручја, а његова музика била етикетирана као „културни бољшевизам”, те се није изводила у Немачкој, али ни у његовој родној Аустрији. Музиколози претпостављају да је овим делом и очитим позивањем на аустријско-немачку традицију, Берг истовремено желео да обезбеди место себи и другим композиторима којима је ускраћивано место у њиховој традицији.

У другом делу концерта изведена је Осма симфонија у це молу опус 65 Дмитрија Шостаковича. Ово дело се са једне стране не убраја у нека од Шостаковичевих најпопуларнијих симфонијских остварења, а са друге, свакако важи за једно од интерпретативно најизазовнијих, због чега је и носи надимак „Опера за оркестар”. Осма симфонија у це молу је композиторово прво симфонијско остварење написано после изузетно успешне Лењинградске симфоније, а довршено је 1943. године када га је премијерно извео Јевгениј Мравински, коме је и посвећено. Упркос томе што су совјетске власти композицији придодале назив Стаљинградска симфонија, повлачећи аналогију са претходним остварењем Шостаковича и у жељи да га искористе у пропагандне сврхе, дело није доживело успех претходника. Штавише, ова симфонија је наишла на критику код стручне јавности, између осталих, о њој се неповољно изразио и Сергеј Прокофјев, а након Ждановљевог декрета 1948. године, била је једно време и забрањена.

Ауторка Јелена Дамјановић