четвртак, 20.04.2023, 20:20 -> 12:14
Композитор месеца – Сергеј Рахмањинов
Слушаћете трећу емисију циклуса који смо овог априла посветили обележавању 150 година од рођења Сергеја Рахмањинова.
Након премијерних извођења опера Шкрти витез и Франческа да Римини почетком 20. века, Рахмањинов је време проводио делом у Русији, а делом у Дрездену, где је настао велики број његових дела, а његов стил достигао је потпуну зрелост. Друга симфонија и Трећи клавирски концерт откривају композиторов у потпуности разрађен мелодијски језик, разноврстан и раскошан третман оркестра, као и веће самопоуздање у раду са обимним инструменталним саставима. Као и у Првој симфонији, почетни тактови Друге симфоније садрже кратке мотиве који потом прожимају цело дело, али је овим материјалима сада приступао слободније и развијао их много више него што је то био случај у ранијем остварењу. Друга симфонија у е молу опус 27 Сергеја Рахмањинова довршена је 1907, а премијерно је изведена у театру Мариински наредне године, када је дириговао сам композитор.
Убрзо након премијере Друге симфоније, Рахмањинов је написао и Трећи клавирски концерт, а карактеристике овог дела присутне су и у 13 прелудијума опус 32, насталим 1910. године. Овакав однос био је карактеристичан и за прелудијум опус 32 чији стил подсећа на Други клавирски концерт. Прелудијуми опус 32 садрже комплексне концертне текстуре, флексибилне ритмове и изражене, хроматске хармоније. Ова изузетно емотивна дела од пијанисте захтевају агилност и изванредне извођачке способности.
У овим остварењима, али и другим клавирским композицијама насталим током прве и друге деценије 20. века Рахмањинов је демонстрирао способност ка савршено јасним приказима одређених расположења и осећања. Наиме, сва дела израстају из мањих мелодијских или ритмичких мотива у евокативне минијатуре, односно, како их музиколози описују, мање тонске поеме.
Представићемо песме из опуса 34 овог руског композитора, настале у периоду између 1910. и 1912. године и написане на стихове руских романтичара: Пушкина, Тјутчева, Мајкова, Комјакова и других. Прилагођене су способностима одређених руских певача којима их је наменио, а карактеришу их једноставне вокалне линије, осећајна клавирска пратња која има улогу да акцентује одређене речи и фразе, мелодијске варијације и хармонско сенчење.
Ауторка Јелена Дамјановић
Коментари