Мајстори барока – Алесандро Мелани

Алесандро Мелани је рођен 1639. године у италијанском градићу Пистоја, у имућној породици чији друштвени положај му је умногоме помогао да успостави професионалне везе и подстакне своју музичку каријеру. Његова два старија брата, Ато и Јакопо, су се бавили музиком и били успешни певачи и композитори свог времена, те се сматра да је Алесандро своја основна музичка знања стекао и од њих.

О личном животу овог аутора не постоји пуно прецизних сачуваних података. Познато је да је у катедрали у свом родном граду почео да пева са 11 година, и да је ту остао све до 1663. године. Као капелмајстора пут га је даље одвео у Орвијето, а потом и у Ферару. Године 1666. вратио се у Пистоју где је привремено мењао свог брата на месту хоровође, да би у новембру наредне године био именован за капелмајстора базилике Санта Марија Мађоре, и отишао у Рим. На ову престижну функцију дошао је захваљујући протекцији кардинала Ђулија Роспиљозија, који је био родом из Пистоје, а који је постао папа Клемент IX. На овој позицији деловао је до 1672. године, када је прешао у Цркву Сан Луиђи деи Франчези, где је остао све до своје смрти, 1703. године.

Алесандро Мелани је, уз Бернарда Пасквинија и Алесандра Скарлатија, био један од водећих композитора у Риму током друге половине 17. века. Био је јако плодан композитор – његов опус садржи духовна дела попут мотета, миса и ораторијума, које је писао за цркве у којима је службовао, као и опере, компоноване док је уживао покровитељство папа као и римских племићких породица. Његова опера Кажњени развратник из 1669. године сматра се првим оперским остварењем у којем се појављује лик Дон Жуана. 

У својим мотетима Мелани је велику пажњу посветио тексту, по којем је онда обликовао свој компоизиоцни приступ. Дела су писана у „расположењу интензивног емоционалног учешћа”, често започињу монодијском секцијом или у декламативном маниру када је у питању група солиста, да би се потом прешло у мелодичне одсеке који, у неколико наврата, расту и до звука свечаних, јубилантних хорова.

Ауторка: Саша Тошковић