Композитор месеца – Сергеј Рахмањинов

Три године након слабог пријема Прве симфоније (1897) и депресивног стања, којем је био склон током живота, стил овог композитора почео је значајно да напредује. Након интензивних терапија и путовања у Италију, Рахмањинов је започео рад на свом другом клавирском концерту. Прво је довршио други и трећи став, а потом и први, те је веома успешно премијерно извођење уприличено новембра 1901. године.

У овом делу композитор се окренуо раскошним хармонијама и широким лирским, дугим мелодијама које је развијао са лакоћом. Концерт започиње низом акорда у клавиру у стилу црквених звона, након чега солиста добија улогу пратње пре него што уследи једна од најпопуларнијих и најомиљенијих тема композитора.

Стил који је створио у овом концерту, наставио је да користи и у другим делима из овог периода као што су Свита број 2 за два клавира, Соната за виолончело, десет Прелида опус 23, кантата Пролеће и 12 песама опус 21. У делима за глас и инструменталну пратњу, Рахмањинов је створио савршени баланс између вокалних и инструменталних деоница, док је клавир имао примарну улогу у преношењу осећања из текста.

Кантата Пролеће за баритон, хор и оркестар, компонована 1902. године, заснована је на поеми Николаја Некрасова и описује повратак тзв. зеленог шуштања, кроз причу о супругу кога опседају убилачке мисли према неверној жени, али се ових фрустрација ослобађа по доласку пролећа.

На крају емисије слушаћете Сонату за виолончело и клавир у ге молу опус 19, такође компоновану почетком 20. века. Као и у песмама, и у овој сонати клавир није имао само улогу пратње, већ доноси већину тема, које се потом развијају у деоници виолончела.

Ауторка Јелена Дамјановић