Електронски студио – Дела Марка Пауновића

Премијере остварења Марка Пауновића, која су настала у нашем студију у периоду од 2019. до 2022. године – „Displacements”, „Меандар 49, Акрилик на платну”, „Disappeariing”.

Пауновић у свом уметничком раду пре свега прибегава оживљавању тонских архива, које спаја са медитативним и меланхоличним звучним пејзажима, оствареним у оквирима амбијенталне дрон музике. Поступак који је применио у својим радовима у Електронском студију само се донекле базира на магнетофонским тракама и архивским снимцима, јер је уметников фокус пре свега био на уређају EMS Synthi 100. Ипак, магентофонска трака као изабрани медиј Марка Пауновића није у потпуности напуштена. Звуци Synthi-ја 100 су снимани на овај аналогни носач звука, да би касније били дигитализовани и подвргнути даљим експресивним, електронским манипулацијама. Крајњи резултат је богата звучна слика која на прави начин показује зрелост и самосвојност Марка Пауновића као једног од најаутентичнијих аутора амбијенталне музике у нашој земљи.

Троканална инсталација Displacements се темељи се на процесу градацијског акумулирања звучног, тачније, гласовног садржаја. Базира се на гласу спикерке Трећег програма Радио Београда Марице Милчановић и њеном читању Пауновићевог текста Споро ходању у... (фрагменти о ексцентричности истовременог показивања и потискивања жудње). Тај гласовни садржај строго је контролисан уз помоћ три различито формиране овојнице на Synthi-ју 100 којима се истовремено регулише распон простирања звучног интервала, као и темпо његовог појављивања, односно, одлажења у фејд аут. Тиме се, у обрнутом смеру, логичке целине своде на речи, а ове на просте фонеме без икаквог значења. Понекад, само на удах или издах. Но, у оваквом систему преклопљених слојева, инсталација задобија, по Пауновићевим речима, форму „отвореног дела”.

Дело Меандар 49, Акрилик на платну настало је за потребе радиофонског дела Книфер: протокол разговора. Ово је у ствари подлога интервјуа који је с Јулијем Книфером водио Жарко Радаковић 1990. године. Како то Марко Пауновић каже „Континуитет је замењен континуумом, премда, постоји напон између временски удаљених звучних догађаја који се произвољно могу узети за почетак и крај кружног узорка, те можемо говорити о такозваној једноличности кретања у месту”.

Композицији Disappeariing ће претходити уметников манифест, који Пауновић сматра интегралним делом постојања и презентовања своје композиције. Остварење Disappeariing у свом трајању од 36 минута једно је од најамбициознијих остварења овог аутора, које плени богатством својих дрон структура, суптилним променама планова, нежним сенчењима и атмосферичним звучним облаком дубоке поетске суштине.

О композицији Disappeariing уметник Борислав Продановић је написао пригодни текст који преносимо у целини:

Ње нема.
У потрази за чудесним, ја сам естетичар свог узалудног покрета.
Једино моје тело не халуцинирам: концентрисање бола и његово задржавање у телу, непреведеног у смисао, док се, спонтано, Њеном иницијативом, не излије као крв стигми.
Изван жртве је нестварност. Моја једина утеха је у лепоти – лепоти тог болног покрета – која прекрива прозирност живота у празнини Њеног непостојања.
Фотографисаног у заласку, на обали, или поред аутопута. Ја живим на обали. Море је иницијатичко средиште чија је оса свуда где сам ја, док је потонула у ноћ оса хоризонта где се спајају горњи и доњи свет свуда око мене.
Она је ту. 
Молим те не остави ме.


Уредница: Ксенија Стевановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво