Јозеф Велфл и лондонски пијанистички круг

Енглеска престоница била је популарна дестинација за композиторе кроз читав 18. век, пре свега захваљујући развијеном слоју грађанства који је креирао сопствене институције озбиљне музике, а самим тим и бројна радна места за музичаре. На прелазу из 18. у 19. век Лондон се посебно издвојио као стециште европских пијаниста, од којих је немали број тражио склониште од нестабилности изазване Француском револуцијом и Наполеоновим ратовима. У садејству са енглеском градитељском школом клавира, ово је било погодно тло за конституисање лондонског пијанистичког круга, препознатљивог по идиосинкратичним маниризмима, који су се ослањали на енглеску механику и клавир моћног, пуног звука и снажне резонанце.

Јозеф Велфл доспео је у Лондон у мају 1805. године, након што је напустио Беч, а у Паризу наишао на млак пријем. Насупрот томе, енглеска публика исказала је ентузијазам, како према његовим композицијама, тако и према виртуозним наступима који су убрзо постали чести у календару музичких догађаја широм Енглеске.

Немачки пијаниста активан у Лондону, Јохан Баптист Крамер, један је од централних актера лондонске школе, као и један од најпознатијих пијаниста свог доба уопште. Рођен у музичкој породици у Манхајму, 24. фебруара 1771. године, већ са три године се придружио оцу у Лондону, а са десет година дебитовао је као пијаниста. Његов композициони стил неретко се оцењује као формално конзервативан и утемељен на Моцартовом наслеђу, али прожет пијанистичким идиосинкратизмом на експресивном плану. Солистички клавирски концерти представљају тежиште Крамеровог опуса, а објавио их је укупно девет, и то у периоду од 1795. до 1825. године.

Аутор: Срђан Атанасовски
Уредница: Сања Куњадић