Антологија српске музике

Представљамо дела Властимира Трајковића настала у првој фази његовог стваралаштва, седамдесетих година прошлог века. То су остварења: Дуо за клавир и оркестар (1917), Звона за клавир (1971–1974) и Дан – Четири химне за оркестар (1977).

Овај наш уважени композитор, педагог, музички писац и академик, школовање у класи Василија Мокрањца окончао је 1971. године. Своју музичку ерудицију употпунио је код Оливијеа Месијана у Паризу од 1977. до 1978. године, као и на мајсторском курсу у Грожњану код Витолда Лутославског. Ипак, како многи музиколози и тумачи Трајковићевог дела примећују, овај аутор је од самих почетака показао самосвојно музичко писмо, које ће уз повремене промене тежишта и акцената, остати константно до краја његовог стваралаштва. Музиколошкиња Мелита Милин примећује да је опус овог аутра „доминантно постимпресионистичког стилског лика и претежно класицистичког објективистичког израза; са добро усаглашеним елементима различитих стилова, јасним, прегледним и избаланисираним формама, сложеном и рафринраном хармонском основом..., гипком, фино диференцираном ритмиком и инветивном инструментацијом”. Трајковићева дела пре свега красе високи критеријуми у погледу професионалне егзекуције партитуре и композиције саме. Она су испуњена високом уметничком стандардизацијом, непоклебљивом естетизацијом, лирском поетичношћу, опирући се свему баналном, предвидљивом, наметнутно симетричном и неизбуршеном.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво