Оперска сезона Еурорадија 2022–2023

Франц Шрекер: Трагач за благом

Снимак опере „Трагач за благом” Франца Шрекера заблежен на представи одржаној 28. октобра 2022. године у Стразбуршкој опери, седишту Националне опере Рајнске области. Главне улоге у овој симболистичкој драми тумачили су: Дерек Велтон као Краљ, Паул Швајнестер као Дворска луда, Џејмс Њуби као млади племић, Тома Блондел као Елис, Пер Бах Нисен као Крчмар, Виланд Затер као градоначелник, Хелена Јунтунен као Елс, а Тобиас Хехлер као Алби. Хором Националне опере Рајнске области и Стразбуршком филхармонијом дириговао је Марко Летоња.

Ову оперу са прологом, четири чина и епилогом, Франц Шрекер је написао на сопствени либрето, а премијерно је изведена у Франкфурту 21. јануара 1920. године, када је постигла велики успех.

Шрекер је био аустријски композитор који је на почетку XX века важио за једног од предводника ’модерниста’ на бечкој сцени, као и за водећег оперског композитора своје генерације. Пажњу на себе је скренуо својом другом опером Удаљени звук, о уметнику који се посвећује потрази за естетским идеалом. Године 1907, основао је Бечки филхармонијски хор са којим је премијерно публици представио бројна дела, међу којима су и Песме града Гуреа Арнолда Шенберга. Био је професор на Бечкој академији, а 1920. године на врхунцу каријере, постаје и директор Високе школе за музику у Берлину. Међу његовим ученицима су били Ернст Кшенек, Алоис Хаба, Јаша Хоренштајн, Штефан Волпе и други. У време Вајмарске републике Шрекер је био најизвођенији оперски композитор после Рихарда Штрауса, али је са доласком нациста на власт, због очевог јеврејског порекла, био уклоњен са свих функција, укључујући и све професуре. Умро је у Берлину 1934. године, од последица можданог удара.

Радња опере Трагач за благом се дешава у бајковитом свету немачког ’средњег века’. Саму идеју за стварања дела Шрекер је добио још 1910. године током боравка у аустријским Алпима, када је чуо свирачицу на лаути по имену Елза како изводи шарманте, старинске баладе. Подстакнут овим сусретом, Шрекер је имагинирао један мистериозни и магични средњовековни свет, у који је поново сместио уметника и његову потрагу за апсолутом, те несрећну љубав двоје људи који желе да побегну од крутих друштвених стега. До 1925. године ова популарна опера изведена је чак 354 пута у чак 50 различитих градова. Са доласком нациста на власт, пада у заборав, као једно од проказаних дела „дегенерисане уметности”. Обнова интересовања започиње седамдесетих година прошлог века, а посебно се интензивира у последњих неколико деценија.

Франц Шрекер је у својим делима спајао симболизам, експресонистичку естетику, јасне еротске илузије и концепцију тоталног музичког театра. Сам музички језик овог аутора је еклектичан, спајајући тековине тадашњег модернизма бечке школе, романтизма штраусовског типа, експеримената на пољу музичке боје који подсећају на Дебисија, а све то унутар проширеног тоналитета и изузетно широко схваћених хармонских односа.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво