Милан Ћирковић: Да ли је Земља јединствена? Еволуција и астробиологија данас

Сведоци смо бурног развитка астробиологије – нове научне гране која се бави настанком, еволуцијом и будућношћу живота у космосу. Милан Ћирковић ће нас упознати са значајним расправама које се последњих година воде око кључног астробиолошког, али и филозофског питања: да ли је Земља са својом комплексном биосфером типична или јединствена међу планетама земаљског типа у нашој Галаксији? Насупрот коперниканској традицији, поједини савремени астробиолози од 2000. године наовамо, на челу са Питером Вардом и Доналдом Браунлијем, истичу читав низ независних захтева које свака планета земаљског типа мора да испуни да би била погодно станиште за комплексне облике живота (боравак у настањивој зони, стабилност планетарне осе, итд.). Сваки од тих захтева је мало вероватан, те њихова комбинација мора бити заиста изузетна, без обзира да ли је једноставан, рецимо бактеријски живот чест или редак. Такође, биће укратко размотрени и неки супротни аргументи, а нарочито проблем не-физичког ceteris paribus-а као кључни проблем сваког објашњења које се заснива на противчињеничким исказима – што је ситуација која је, по мишљењу Ћирковића, нажалост веома честа у наукама о природи.

Милан М. Ћирковић је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду и истраживачки сарадник Института за будућност човечанства при Филозофском факултету Универзитета у Оксфорду. Одбранио је докторат из физике на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку 2000. године, где је претходно магистрирао из гео-наука 1995. Његови главни истраживачки интереси су у областима астробиологије (квантификација настањивости, Галактичка настањива зона, СЕТИ студије), историје и филозофије науке (антропичка начела, биоетика ризика, наука у тоталитаризму), и анализе ризика (глобални катастрофички ризици, селекциони ефекти). Ко-уредник је антологије Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, 2008.), која је изузетно позитивно оцењена и представљена у бројним светским научним гласилима. Објавио је до сада четири монографије (најновија је The Great Silence: The Science and Philosophy of Fermi’s Paradox, Oxford University Press, 2018.) и око двеста научних, стручних и прегледних радова у истраживачким часописима и зборницима, као и бројне есеје и популарно-научне текстове. Превео је на српски језик више књига, укључујући наслове Ричарда Фајнмена, сер Роџера Пенроуза и Пола Дејвиса.

Уредници: Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.