Антологија српске музике

Војислав Костић, рођен 1931. године у Београду, испрва је студирао флауту, да би се касније посветио композицији, коју ће завршити на Факултету музичке уметности у класи Петра Милошевића. Био је музички руководилац Савременог позоришта од 1960. до 1964, да би 1966. године постао генерални секретар Савеза композитора Југославије. За време његовог ангажмана у Савезу композитора, дошло је до великог узмаха у активностима инситуције, поштовању ауторских права, али и присутности СОКОЈ-а у музичком животу Југославије. После одласка из Савеза, Костић се у потпуности посветио композиторском раду у домену примењене музике, као и својим двема великим пасијама – кулинарству и боксу. Умро је у Београду, 2010. године.

Према речима Властимира Перичића у његовој референтној књизи Музички ствараоци у Србији из 1969. године, Костић јескренуо пажњу јавности „већ првим радовима, у којима се огледају свежина и духовитост инвенције, смелост хармонског израза и смисао за занимљив инструментални колорит...”

У емисији ћете, поред Сонате за виолину и клавир, чути и кантату Опело песнику погинулом од бомбардовања за тенор, женски, мушки и дечји хор, девет дувача, клавир и удараљке, написану 1957. године на стихове Миодрага Павловића из збирке Стуб сећања. Такође, представићемо и композицију Карактери коју је Костић написао 1958. године за кларинет, клавир и 18 удараљки. Музички ток овог дела је апартан, економичан, прецизан, а опет довољно шармантан и илустративан у погледу дочаравања Теофрастових људских карактера. Никада не посежући за баналном карикатуром, Костић се користи различитим средствима како би дочарао Песимисту, Грубијана, Страшљивца, Брбљивца, Мислиоца, Пијаницу и Оптимисту – од полифоног рада до префињеног сарказма или инспирисане евокације као када Страшљивцу даје испрекидани мелодијски цртеж, а деоницу кларинета тембрално и динамички смешта „иза” клавира и других инструмената који ступају у први план.

Уредница Ксенија Стевановић