Музеј звука – Концерт „У страној земљи” ансамбла Стиле антико

Раскид са римском куријом 1534. године за време владавине Хернија VIII био је политички значајан чин, али се ова промена на челу црквене хијерархије релативно мало одразила са сам изглед и садржај црквених служби у Енглеској. До драматичне промене дошло је током владавине његовог сина Едварда VI, а подједнако силовит заокрет уследио је након ступања на престо краљице Мери, која је између 1553. и 1558. године вратила у службу традиционалну, католичку сарумску литургију. У тренутку када је Елизабета I заузела енглески трон, ово превирање је претило да у потпуности разори друштвени поредак, те је млада краљица у првим годинама своје владавине, упркос својим протестантским убеђењима, тежила да не отуђи и своје католичке поданике. Стога су донекле били ублажени поједини, изразито протестантски аспекти службе, кодификовани у првом англиканском молитвенику, састављеном током владавине Едварда VI 1549. године. Ипак, овај релативно миран период окончан је 1570. године, када је папа Пио V издао булу којом је Елизабету прогласио јеретиком и узурпатором престола, а свима које поштују њене „наредбе и законе” запретио екскомуникацијом. То је у пракси значило да је јавно исказивање католичке вероисповести значило и одбацивање Елизабетиног ауторитета, односно да је имплицитно представљало позив на побуну и њено збацивање. Тако је започео период прогона током којег су бројни утицајни католици били хапшени, мучени, те осуђени за издају и погубљени, а они који су успели да избегну ту судбину, напустили су земљу или отишли у „унутрашњи изгнанство” – повлачећи се из јавности, исказујући верска убеђења иза затворених врата својих домова. Текстови који су им најчешће пружали утеху, били су они делови Библије који су описивали заточеништво Јевреја у Вавилону или уништавање Храма у Јерусалиму, који су служили као метафора околности у протестансткој Енглеској, која је за њих сада постала „страна земља”.

На програму концерта под називом У страној земљи ансамбла Стиле антико налазе се тако остварења композитора-католика који су остали у Енглеској, попут Вилијама Берда, Роберта Вајта и Џона Дауленда, али и оних који су избегли на континент, попут Питера Филипса и Ричарда Деринга који су уточиште пронашли у Холандији. Управо је Антверпен био један од градова у којима су енглески композитори пронашли нови дом, те је и простор Цркве Светог Павла у којој је одржан концерт, био идеалан простор за представљање композиција ових аутора.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић