Слободан Дивјак: Прикривени животни значај филозофије

Схватајући филозофију као најапстрактнији облик људског мишљења, чији део може да буде религија, Слободан Дивјак настоји да оспори данашњу тезу о животној неделотворности филозофије, коју су како широке народне масе тако и велики део ителектуалне елите послали у „музеј старина”, поричући јој било какав практичан утицај на светску историју. При томе, светску историју аутор разуме као историју цивилизација различитог типа, те сходно томе пише: „Будући да различите цивилизације, на најапстрактнијем нивоу, већ вековима тумаче суштину света и смисао људског живота на битно другачије начине, то не може бити контигентна појава, већ појава која сведочи о непорецивој чињеници да филозофија као филозофија, чији је саставни део и њен однос према религији, утиче и на свакодневни живот људи”.

Ипак, тежиште овог текста биће на упоредној анализи разлика између државно-правних облика проистеклих из међусобно другачијих цивилизација, којима у основи леже различити најопштији филозoфски погеди на свет. Иако се противи насилном наметању либерално-демократског облика слободе земљама које цивилизацијски не деле такав светоназор, за Дивјака је уставно правни поредак еврозападних земаља, чију срж чини правни формализам утемељен на демократским процедурама, режим који појединцу омогућује знатно већу слободу избора у погледу властитог начина живота него што је то случај са не-западноевропским земљама. У том смислу, аутор покушава да одговори на питања као што су: зашто Русија ни у свом царском ни у свом посткомунистичком периоду није постала парламентарно уређена држава у иоле пунијем значењу; откуда то да и данашња Кина више подсећа на застрашујуће лице Хобсовог Левијатана који максимизује сопствени капацитет на штету индивидуалних слобода; због чега тајванско становиштво и њихове власти, без обзира на своје кинеско етничко порекло, не желе да се интегришу у неокомунистички систем Кине, и тако даље.

Читао је Александар Божовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.