Соџернер Трут: Говори

Соџернер Трут (Sojourner Truth) рођена је 1797. године као Изабела Баумфри (Isabella Baumfree). У детињству и младости неколико пута је продавана заједно са стадом оваца различитим господарима за стотинак долара. Била је бичевана и силована, а потом је скоро деценију провела као служавка, да би током друге половине свог живота постала једна од најслободоумнијих америчких гласноговорница, жена која је сакупљала храну и помоћ за Унију током Америчког грађанског рата и прва Афроамериканка која је успела да добије парницу против белца и ослободи свог бесправно продатог сина. „Дошљакиња Истина" коју је именом и делом оличавала, до краја живота (1883), остала је доследна залогу истине, императиву једнакости и перманентној еманципацији.

Како коментарише Ивана Максић, и данас, после готово два века, говори Соџернер Трут су не само актуелни већ и умногоме субверзивни. Њихова снага, бриткост, аутентичност и духовитост задивљују нас, колико због чињенице да их је изговарала бивша ропкиња и неписмена жена (говоре су записивали њени савременици), толико и због бескомпромисног става и делања које је доследно пратило изговорене речи. Све то се одражава кроз револуционарне захтеве да се у тадашњој америчкој стварности избори женско право гласа (остварено тек 1920), да се укине смртна казна, као и да се ослобођеним робовима обезбеди земљишни посед, како не би зависили од владине помоћи која је у пракси углавном значила гладовање и бескућништво. Указивала је на неразрешиви парадокс да су они чији је рад био брутално експлоатисан, чак и након еманципације, осуђени на живот без имовине и могућности за школовање, а да су истовремено сматрани одговорним за сиромаштво, криминал и неписменост. Она прецизно именује узроке проблема, прозивајући тадашње потомке робовласника као одговорне за системско одржавање неједнакости и друштвену изолацију „Обојених".

Хришћански предзнак и позивање на примере из Библије, на идеју опроста непријатељима (робовласницима) и универзалне љубави, чини говоре Соџернер Трут умногоме блиским есејима Џејмса Болдвина. Ипак, хришћански дух ових проповеди само је један њихов конститутивни и реторички елемент који престаје да буде битан у контексту социјалног, класног и феминистичког коментара и позивања на правду. У овим говорима нема често присутне и у име владајућих слојева и њихове моћи инструментализоване хришћанске и богобојажљиве глорификације сиромаштва и овоземаљског пристанка на патњу и неправду, као ни поштовања према патријархату и цркви иманентног култа жене као жртве. Напротив, оно што је и данас субверзивно у њеним исказима, јесте управо својеврсна радикална родна аутокритика усмерена против беспоговорног повиновања концепту женствености, неретко бесмисленој или по здравље штетној женској моди и повлађивању мушкарцима, што можемо читати као критику данас доминантног либералног феминизма који је пригрлио идеју објектификоване и комодификоване женствености, иако у томе нема ничег ослобађајућег нити еманципаторског.

Записи о говорима Соџернер Трут први пут су сабрани и објављени 1998. године, а поново су штампани у књизи The Portable Nineteenth-Century African American Women Writers у издању Penguin Books-а 2020.

Књигу Говори Соџернер Трут ускоро ће, у преводу с енглеског Иване Максић, објавити новосадки издавач ЦК 13 (Црна кућа 13).

Читала је Гордана Гачић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.