Оперска сезона Eурорадија 2022/23 – Белини: Месечарка

Белини је своју шесту оперу написао за потребе изузетно успешне сезоне 1830–1831. у миланском театру Каркано, тадашњем ривалском позоришту велике Скале. Композитор је на располагању имао двоје водећих певача тог доба – Ђудиту Пасту, којој је поверио улогу Амине и Ђованија Батисту Рубинија, који је тумачио Елвина. Због изузетних вокалних могућности двоје солиста њихове деонице одлазе до неуобичајено високих тонова за тенора и сопран, тако да се у модерно доба често користе транспозиције у нешто нижи регистар.

У Белинијево доба, месечарење је било популарна тема, јер је овај несвакидашњи сусрет сна и јаве разбуктавао романтичарску машту. Месечарка је пример чисте оперске мелодраме. То је шармантна, пасторална прича, идиличне атмосфере, која, и поред јаких драмских елемената поседује, налик комичним операма, срећан крај. Опера је стога доживела тријумф, а са великом успехом је изведена у Лондону и Паризу 1831. године са Пастом и Рубинијем у главним улогама. Убрзо је ролу Амине преузела Марија Малибран, а често и радо су је певале и Ђузепина Страпони и Џени Линд, као и велике певачице XX века, посебно Рената Ското.

Белини је у Месечарки досегао пуну зрелост свог стила који красе изузетна мелодијска инвенција, експресивна декламација и рафинирана колоратура. Саме нумере су краће и флексибилније него у његовим другим делима, а оркестар је чест коментатор ситуација. Речитативи се гипко и природно уливају у арије. Међу њима се истиче Ah! non credea mirarti – Аминина сцена месечарења из другог чина, која је један од најлепших примера Белинијеве „бесконачне мелодије" са 36 тактова у спортом темпу, без иједног елемента репризе.

Уредница Ксенија Стевановић