Композитор месеца – Георг Фридрих Хендл

Премда је данас слављен раме уз раме са Бахом, Вивалдијем, Телеманом, Хендлова репутација од његове смрти 1759. до раног 20. века почивала је углавном на познавању малог број његових оркестарских дела и ораторијума, првенствено ораторијума Месија. Ипак, овај аутор је дао допринос скоро свим жанровима који су постојали током његовог живота, како инструменталним, тако и вокалним, односно вокално- инструменталним.

У првој емисији циклуса представићемо Кончерта гроса из опуса број 3 и опуса број 6 Георга Фридирха Хендла, са најбољих дискографских издања објављених у протекле две деценије. Кончерта гроса из опуса број 3 први пут је објавио издавач Волш, 1734. године. Његово издање често је критиковано због наводно нетачних записа, а вредност је додатно умањивана јер су историчари сумњали у Хендлова овлашћења која је дао Волшу. Данас многи музиколози сматрају да је Волш слободно искомбиновао неке ставове из старијих дела са некомплетираним рукописима насталим у периоду од 1712. до 1733. године. Са друге стране, како је ово први икада објављен опус Хендлових кончерта гроса, неки критичари заступају став да је Хендл дао одобрење да се објаве, будући да је са Волшом сарађивао годинама уназад, а и наредне заједничке публикације су редовно реализоване, те је композитор чак овом издавачу обезбедио четрнаестогодишњи монопол на своја дела, 1739. године.

Шест Кончерта гроса из опуса број 3 Георга Фридриха Хендла карактеришу раскошне боје, необичне комбинације инструмената и богатство инвенција, типичним за Хендлова остварења до тридесетих година 18. века. Тако први садржи обое, фаготе и блок флауту, соло флаута доминира у трећем, чембало у четвртом а оргуље у шестом кончерту гросу. Поседују између два и пет ставова, а само један концерт написан је у стандардној, четвороставачној форми барокног концерта.

Пратићете интерпретације ансамбла Академије за стару музику коју предводи Ричард Егар, са диска објављеног 2007. године, који се убраја међу најбоља издања са овим делима. Карактеришу их енергично и елегантно извођење, препуно детаља и украса.

У другом делу емисије представићемо Хендлових 12 Кончерта гроса, односно 12 Великих концерата из опуса 6, насталих на врхунцу његовог стваралачког успона, 1739. године. У односу на опус 3, ова дела Хендл је свесно осмислио као интегралну збирку. Претпоставља се да их је написао са идејом да достигне Корелијев чувени опус 6, написан за исти инструментални састав, који чине: кончертино са две виолине и виолончелом, рипјено са четири деонице гудача и континуо. Треба напоменути да је Хендл касније додао обоу у неколико концерата, која заправо удваја виолински парт.

Свих 12 концерата карактерише разноврсност: написани су у четири, пет или шест ставова и укључују француске увертире, италијанска риторнела, плесове, фуге, варијације, док се текстуре крећу од наступа гудачког ансамбла без солисте до дијалога између трија и оркестра.

Слушаћете интерпретације Ејвисон ансамбла који предводи виолиниста Павло Безносиук, са критички хваљеног диска из 2010. године. Ансамбл је мањег обима у односу на оркестар за који је Хендл наменио ова дела. Такође, изостављени су фагот и лаута у континуу, и постоји само једно чембало уместо два. Но, извођење Ејвисон ансамбла се звучно не разликује од других, историјски информисаних извођења Хендловог опуса број 6. Музицирајући на инструментима из епохе, ови уметници стварају јединствене боје и текстуре, у потпуности оживљавајући дух овог популарног, барокног ремек-дела.

Ауторка Јелена Дамјановић