Антологија српске музике

Представићемо вокалне циклусе „Из осаме” и „Облави” Крешимира Барановића, уметника који је од краја Другог светског рата живео у Београду где је деловао као диригент Опере, диригент Радио оркестра и од 1951. шеф диригент Београдске филхармоније, као и професор дириговања и инструментације на Музичкој академији.

Рођен 1894. године у Шибенику, Барановић је рано испољио интересовање и таленат за музику. У свом композиторском опусу неговао је високо професионални и колоритни стил базиран на уметнички презначеном фолклорном наслеђу, којим је, како то закључује Мирјана Веселиновић-Хофман „превазиђен дуготрајан раскорак између националног и космполитског" у хрватској, али и југословенској музици XX века.

Барановић је као диригент био посебно и дословно посвећен извођењу дела југословенских композитора, као и руског репертоара. Он је између осталог први у нашој средини приредио премијере неких капиталних остварења попут балета Жар птица и Петрушка Игора Стравинског, опере Кнез Игор Александра Бородина и других. До краја свог живота, 1975. године овај уметник живео је између Београда и Трибуња, а 1968. године изабран је и за члана Спрске академије наука и уметности.

По речима Властимира Перичића, у свом композиторском изразу, Барановић користи „умерено модерна хармонска средства" која су „стављена у службу психолошког израза који обухвата широк распон емоција од топле лирике до искричавког хумора и вехементне драматике".

Циклус Облаци настао је на стихове Добрише Цесарића 1963. године. Премијеру је ово дело доживело у емисији Радио Београда када га је извела Ђурђевка Чакаревић уз пратњу Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд под управом аутора, а управо ћете овај снимак и чути у емисији.

Циклус за тенор, сопран и оркестар Из осаме Барановић је оркестрирао 1944. године у Братислави. Рад је започео 1942. године у тешком периоду свог живота, док је био интерниран у логору у Старој Градишки. Прва, трећа и пета песма су намењене тенору, док су остале три поверене сопрану. Овај циклус, амбициозног трајања од око пола сата, написан је на стихове самог композитора који говоре животу у заробљеништву, пролазности живота, уз употребу суздржане драматике и неких занимљивих решења попут вокализе на месту рефрена у четвртој песми.

Ћућете једини, архивски снимак ове композиције остварен 1965. године када су наступили Радмила Бакочевић и Душан Цвејић уз пратњу Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београда под управом аутора, Крешимира Барановића.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом