четвртак, 23.02.2023, 20:25 -> 13:48
Извор: Трећи програм
Аутор: Ирина Максимовић Шашић
Композитор месеца – Едуар Лало
У трећој, завршној емисији циклуса којим овог фебруара обележавамо 200 година од рођења Едуара Лалоа слушаћете одломке из сценских остварења компонованих од 1868. до 1882. године.
Емисију започињемо увертиром за оперу Краљ Иса, коју је Лало писао по либрету Едуара Блауа, засновану на старој бретонској легенди о потопљеном граду Ису, који је био најлепши град у Европи. За његову пропаст била је одговорна принцеза Дахут која је отворила капије луке и омогућила великом таласу да потопи град. Ово Лалоово остварење са великим успехом је премијерно изведено 7. маја 1888. године у Опери Комик у Паризу, а за само годину дана опера Краљ Иса је на сцени ове куће изведена чак сто пута. Велики успех дело је побрало и у другим европским градовима попут Женеве, Амстердама, Брисела, Рима и Лондона, док је америчка премијера уприличена 23. јануара 1890. у дворани Француске оперске куће у Њу Орлеансу. На сцени њујоршког Метрополитена опера Краљ Иса изведена је тек 1922. године.
Након тога слушаћете одломке из опере Фијески, односно Ђеновска завера. Ово дело Лало је компоновао 1868. године по либрету заснованом на Шилеровој драми из 1784. године, која говори о историјској завери коју је водио Ђовани Луиђи Фијески против Андреа Дорије у Ђенови 1547. године. Лалоово дело је своју сценску премијеру имало тек 16. јуна 2007. године у Националном театру у Манхајму, док је концертно извођење уприличено 27. јула 2006. године, на Фестивалу Француског радија у Монпељеу.
Емисију ће заокружити одломци из двочиног балета Намоуна, који је Лало компоновао од јула до децембра 1881, а дело је премијерно изведено марта наредне, 1882. године у дворани париске Опере, у кореографији Лисјена Петипе. У време када је писао ово дело по либрету заснованом на Казановиним Мемоарима, Лало је био познат претежно као аутор камерне и концертантне музике. Како истичу извори, иако првобитно није био вољан да компонује музику за овај балет, Лало је у партитуру унео 'свежину и оригиналност' коју су посебно препознале његове колеге и пријатељи попут Дебисија, Фореа и Ернеста Шосона, а она се данас убраја међу истакнута дела француске музике деветнаестог века. Занимљив је и податак да је 1900. године Дебиси написао Пјеру Лалоу, композиторовом сину, писмо у којем је, између осталог, музику за балет Намоуна оценио следећим речима „... твој отац је овде открио чудесне хармоније... оне су пуне емоција и великог драмског набоја".
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари