Мајстори барока – Јохан Мелхиор Молтер

О раном животу Јохана Мелхиора Молтера, композитора и виолинисте, не постоји пуно података. Познато је да је рођен 1696. године и да је своје музичко образовање стекао у Ајзенаху. Први прецизни подаци датирају из 1717. године, када га је пут одвео у Карлсруе, да ради као виолиниста. Убрзо му се указала прилика за учење композиције у Италији, коју је искористио и тамо остао све до 1721. године. Након завршених студија, Јохан Мелхиор Молтер се вратио у Карлсруе где је добио намештење дворског капелмајстора. На овој позицији је остао наредних 11 година, након којих је прешао на двор војводе Вилхелма Хајнриха од Саксоније и Ајзенаха. За то време је још једном отишао у Италију на усавршавање, да би се, 1742. вратио у Карлсруе где се посветио педагошком раду, и ту и остао до своје смрти, 1765. године.

Молтеров опус је врло обиман и обухвата готово све жанрове карактеристичне за прву половину 18. века. Међу сачуваним делима налазе се кантате и ораторијуми, око 140 симфонија, затим увертире, концерти и камерна дела. Музиколози стваралаштво овог композитора деле у три фазе, сходно градовима у којима је живео и различитим стилским утицајима под којима је био. Тако, прва стваралачка фаза везује се за период боравка у Карлсруеу, од 1722. до 1733. године, која је била обележена утицајем његових студија у Италији и додира са учењима венецијанских барокних мајстора. Године проведене у Ајзенаху, до 1741, одликују се елементима касног немачког барока, у којима се аутор све више окреће музичком језику Георга Фридриха Телемана. У последњем, трећем стваралачком периоду од 1742. године, Јохан Мелхиор Молтер се, након другог путовања у Италију, још једном приближио раду италијанских аутора, тачније припадника напуљске школе, а посебно се заинтересовао за нови, галантни стил који је већ био присутан у делима Самартинија. Ипак, у свим овим променама, Молтер је остао доследан немачкој традицији и она се сматра основом његовог стила.

Концерти за кларинет и оркестар Јохана Мелхиора Молтера настали су средином 18. века, и представљају први пример концерата икада написаних за овај инструмент. Занимљиво је да се у њима преплићу елементи барока и галантног стила. Избор солистичког инструмента указује на преткласични стил, док се снажан барокни моменат огледа у присуству континуа. Такође, фактура се заснива на комбиновању полифоних одсека, са одсецима прозрачније фактуре која је каркатеристична за стилске правце после барока.

Ауторка: Саша Тошковић