XX век – Ђорђo Федериo Гедини: Брестовик

Ово је најобиминија и најиндивидуалнија од свих композиција које је овај италијански аутор посветио виолончелу, инструменту који је студирао и одлично познавао. Гедини је иначе рођен 1892. године у Кунеу и тек је у својим тридесетима добио прилику да буде примећен као композитор. До тада је био много познатији као диригент, који је дебитовао са само 17 година и постао тражен као извођач опера. Ипак, Гедини је хтео нешто стабилнији живот, те је постао професор на Миланском конзерваторијуму, где су међу његовим ученицима били Николо Кастиљони, Клаудио Абадо и Лучано Берио. Као велики поклоник ране музике, коју је често изводио и транскрибовао, Гедини је у својим делима комбиновао изузетно индивидуални, неортодоксни спој елемената старије музике и модернистичких и позноромантичарских композиционих решења. У том погледу тешко га је описати као припадника неокласицизма, јер се његово писмо стилски разликује од уобичајених поступака припадника овог правца, иако је суштински то био.

Концерт за два виолончела Гедини је компоновао 1950. године, заједно са још неколико концертантних остварења, дајући им имена места која су му звучала лепо, привлачно и маштовито, попут L'Olmeneta, што на италијанском означава топоним Брестовик или Брестове шуме.

Занимљивост овог концерта је да је солистичке улоге Гедини наменио „првим пултевима" виолончела из оркестра, пошто није ценио виртуозно шепурење виолончелиста-солиста. У стварању овог дела аутор је био инспирисан стиховима Габријелеа д'Анунција, а у програму који је замислио за свој концерт повезао је његову мистериозну и интроспективну природу са атмосфером јесени.

Уредница Ксенија Стевановић