Оперска сезона Еурорадија 2022/23 – Бенџамина Бритн: Окретај завртња

По речима овог цењеног диригента, нема опере која је амбивалентнија од Окретаја завртња. Бритн је додао нове слојеве непоузданости на иначе комплексну и енигматичну структуру оригналне новеле Хенрија Џејмса. Фишер истиче да није јасно да ли је Гувернанта храбра јунакиња која се бори против злоћудног утицаја Питера Квинта над дечаком Мајлсом или је у ствари она та која је зла, са својим ускогрудим викторијанским моралом, која гуши све природне дечје жеље и прекида његову везу са Квинтом као слободним духом, пријатељем и очинском фигуром.

Ова Бритнова камерна опера – оркестар се састоји из само 13 извођача – написана је по мотивима истоимене новеле Хенрија Џејмса, једне од најпознатијих прича која тематизује натприродно, онострано у традицији готског романа и приче о духовима у историји књжевности. До сада је Окретај завртња инспирисао бројне адаптације, пре свега у домену телевизијских серија и филмске уметности, попут остварења Невини из 1961. који се сматра класиком психолошког хорора.

Једина оперска верзија Џејмсове приче представљена је публици 1954. године као поруџбина Венецијанског бијенала. Сам Бритн је размишљао о овој тематици од раније пошто му је на Џејмсово дело указала британска критичарка Мфануи Пајпер. Она ће постати либретисткиња ове опере, а потом ће се сарадња наставити и на неколико потоњих Бритнових остварења. Сам рад на опери се одвијао релативно брзо, у току шест месеци пре саме премијере, са додавањем Пролога и музике за завршну сцену у касној фази припрема опере. После премијере било је подељених мишљења о овој Бритновој опери, иако је превагнула оцена да се ради о једном од његових најбољих остварења у оперском жанру. У потоњим годинама извођена је и у Дармштату, Њујорку, Лондону, те и дискографски забележена са Бритном као диригентом.

Окретај завртња, попут Берговог Воцека, поседује паралелну организацију музичке структуре, која се може посматрати независно од драматуршко-наративне структуре дела. Наиме, на самом крају пролога чује се у целини дванесттонски низ који ће послужити као „тема" за наредних петнаест оркестарских варијација које се налазе између сцена, односно наступа протагониста. Иако је опера на овај начин изузетно чврсто музички организована, у самом музичко-драматуршком току не губи се ништа од живописности, драматичности, гипкости. Напротив, Бритн успева да створи разноврсно и експресивно музичко ткање у складу са Џејмсовом причом о стриктним друштвеним конвенцијама које се налазе у сукобу са турбулентим снагама емоције и жеље. Можемо рећи да се у том погледу, садржај Џејмсове новеле, у потпуности поклопио са темама које су окупирале Бритна и у његовим другим остварењима од Питера Грајмса па надаље – а то је свет потиснутих осећања и нереализоване сексуланости који рађа деструктивност усмерену како према другима, тако и према самом себи, а чији је катализатор често млада особа, чија лепота и специфичност, буди могућност другачијег.

Уредница Ксенија Стевановић