Антологија српске музике

Представљамо дела Душана Костића, композитора који се поред свог основног позива, у послератним годинама активно бавио и музичком критиком као сарадник часописа „Звук", те педагогијом као професор на Факултету музичке уметности у Београду, где је установио предмет Анализа музичких стилова.

Рођен 1925. године у Загребу, студирао је на Музичкој академији у Београду у класи Предрага Милошевића, а потом је усавршавао дириговање на курсу у Бајројту код Хермана Шерхена. Пре запослења на факултету, водио је неколико хорова, радио је као корепетитор, а затим и професор теоријских предмета у Музичкој школи „Мокрањац", те као музички сарадник Радио Београда.

Карактеристике Костићевог стваралаштва су биле музичка ерудиција, иронијски приступ свету који га окружује, као и ослањање на модернистички језик проширеног тоналитета, уз коришћење слободно третирана додекафоније и густог полифоног слога. Ове карактеристике се могу запазити и у стваралаштву Паула Хиндемита, са којим је Костић осећао највише афилијације, о чему сведочи и Концерт за клавир и оркестар Омаж Хиндемиту који је премијерно изведен 28. јануара 2000. године у дворани Коларчеве задужбине, пет година пре композиторове смрти.

Костићева младалачка Сонатина за фагот и клавир била је запажена 1952. године на концерту студената композиције београдске Музичке академије. Пишући о овој композицији Душан Сковран је описује као успелу, духовиту и ведру. Карактеришу је три става чији су називи Алегро модерато, Лугубре и Алегрето ироником, од којих се посебно истиче завршни полетни рондо. Њега краси постепено и све веће убрзавање темпа, док се као тема користи народна мелодија Везак везла из Маринковићевог Десетог кола. Врцави и иронични слој Костићевог стваралаштва тако на самом почетку његове каријере долазе до пуног изражаја.

У емисији ћете чути још и концерт за оркестар Concerto antifonale овог аутора.

Уредница Ксенија Стевановић

Антологија српске музике

Програмска шема

Коментари