Имагинарни пејзажи – Мања Ристић и Марк Вернон

На овом остварењу ово двоје уметника спајају своје комплементарне сензибилитете у проживељни портрет острва Корчула, на коме Мања Ристић живи и ради. Може се рећи да је Корчула, од свих предела бивше Југославије најприсутнија у светској историји саунд арта. Наиме, још од када је Лик Ферари искористио звуке овог острва у свом антологијском делу „Presque rien" насталом између 1967. и 1970. године, акустички упис - имагинарни и стварни - корчуланског природног окружења и људи циркулише у свету експерименталног музичког звука и инспирише нова дела настала у кључу „саундскејпа" и његових иначица. Тако је и са албумом „Sound Postcards from the Centre of the Periphery" који даје један од могућих, а опет дефинитивних погледа на Корчулу, чији акустички универзум - како копнени, тако и подводни Мања Ристић неуморно истражује већ дуги низ година кроз свој интердисциплинарни приступ саунд арту, теренским снимцима, инструменталној електоакустици и експерименталним радијским формама. Вишеструко награђивани британски уметник Марк Вернон јој се придружује у овој авантури откривања корчуланских светова, доносећи своје велико искуство из домена аудио архелогије, истраживања радијског гласа, архаичних медија и присвајања пронађених снимака.

На нешто једноставнијој, али и интимнијој равни албум „Звучне разгледнице из центра периферије" описује свакодневницу заједничког живота Мање и Марка у граду Корчула - њихово искуство простора, времена и слушања. С обзиром на то да деле слична интересовања, они су ишли да снимају подводне јаме, стене, различите делове старог града и људе који у њему живе, острвце Бадију прекопута Корчуле, каменоломе на Врнику, потом најзначајнију музичко-сценску корчуланску форму - Морешку, затим старе машине из штампарије, бродове, подморје које нестаје, али су искористили и бројне касете са Радија Корчула на којем се налазе архивски снимци корчуланских традиција. Као уједињујући мотив целог наратива овог остварења су звона са бројних коручланских цркава које дефиништу живот на острву - од рођења до смрти. Та звона, звуче и одзвањају у свим својим видовима од оног материјалног акустичног до простора песничке имагинације у нумери „Мртво звоно туче".

Албум „Звучне разгледнице из центра периферије" је једна врста звучне изложбе града Корчуле - покушај да се старина и садашњост овог места повежу и сачувају за нека будућа поколења и будуће уметничке подухвате. Пре свега, ово је остварење саткано од прожимања и препознавања, од слушалачке повезаности и посвећености, од љубави према малим стварима које у бројним презначавањима постају велике, важне и универзално препознатљиве.

Уредница: Ксенија Стевановић