Опера – „Бадње вече” Николаја Римског-Корскова

Премијера опере Бадње вече је била 10. децембра 1895. године у Мариинском театру у Санкт Петербургу. Опера је компонована годину дана раније, у периоду после изненадне, трагичне смрти Петра Чајковског, који је на исти Гогољев предложак написао чак две опере -  најпре Ковача Вакулу, кога је затим прерадио у познатију оперу Черевички. Молим Вас да приметите, написао је Римски-Корсаков одлучно Александру Глазунову, да се моје опера зове Бадње вече, а не Черевички или Ковач Вакула, желећи да на тај начин потцрта разлике у односу на дела свог савременика. Такође, композитор је инсистирао на старословенским елементима ове приче која иако је смештена у доба око Божића, у ствари призива ритуално-магијско време око зимске дугодневице у којем се по предању окупљају духови и натприродна бића.

У својој аутобиографији Римски-Корсков је признао да је био помало занет сижеом, али да му је ова грешка омогућила да напише пуно занимљиве музике. Уистину, опера Бадње вече је пуна иновативних, необичних хармонских и колористичких решења која су била заштитни знак Римског-Корсакова, утирући пут потоњим генерацијама композитора који су били инспирисани руским музичким и идејним имагинаријумом. Како је Римски-Корсков био велики оркестратор, у овој опери сусрећемо изузетне инструменталне склопове, као и доследну употребу челесте  - инструмента који је изграђен тек 1886. године - као звучног оваплоћења чаролије и магије.

Сам сиже прати догодовштине храброг ковача Вакуле, који успева да надмудри Ђавола, његове помоћнике, укључујући и сопствену мајку Солоху, која је украла месец на самом почетку опере. Он у ствари уз Ђаволову помоћ долази до двора царице Катарине која му дарује своје чизме, обећани поклон за лепу Оксану која због тога, ипак, на крају опере, на сам дан Божића пристаје да се уда за неотесаног, али непоколебљивог Вакулу.

Уредница Ксенија Стевановић.