Јозеф Велфл и бечка композиторска школа

Рођен 24. децембра 1773. године у Салцбургу, Велфл је већ као десетогодишњак ступио у капелу салцбуршке катедрале, а часове музике држали су му Леополд Моцарт и Михаел Хајдн. Велфл се 1790. године преселио у Беч, како би радио са Волфгангом Амадеусом Моцартом, али је упитно да ли је до ове сарадње уопште дошло. Након ангажовања на двору грофа Огинског у Варшави, 1795. године се вратио у Беч, где је са прекидима остао скоро десет година. Иако се у другом делу своје каријере, када је превасходно био везан за Лондон, Јозеф Велфл профилисао као европски пијаниста-композитор, године у којима је сазревао као аутор показују да он директно израста из бечке композиторске школе, како по стилским оквирима и техничко-композиторским решењима, тако и по жанровској структури свог опуса. Већ 1795. године се бечкој публици представио као оперски композитор, у сарадњи са Моцартовим либретистом и импресаријом Емаунелом Шиканедером, а у наредне две године објавио је свој први опус гудачких квартета, у бечкој издавачкој кући Леополда Кожелуха. Велфлови квартети писани су као дела приступачна аматерима, инвентивне мелодике у свим деоницама, а у њима препознајемо зрели класичарски циклус, са лаганим ставом у сонатном облику, финалним ставом у форми сонатног ронда засићеног полифоним текстурама, те менуетом којег одликује типична хајдновска духовитост, са изненадним хармонским обртима.

Последњи гудачки квартети Волфганга Амадеуса Моцарта, из 1789. и 1790. године, посвећени пруском краљу и челисти Фридриху Вилхелму Другом, такође показују пажљиво осмишљавање баланса између инструмената, које је посебно било важно аматерским ансамблима.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић