Мајстори барока – Луј-Никола Клерамбо

Рођен 1676. године у Паризу, Луј-Никола Клерамбо долази из музичке породице која је деценијама била у служби француског краља. Тако је овај француски композитор и интерпретатор своја прва музичка знања стекао од оца, Доменика Клерамбоа, виолинисте у дворском ансамблу, да би потом студије композиције и оргуља наставио код Жан-Батисте Мороа и Андреа Резона, који су имали велики утицај на младог аутора и обликовање његовог музичког света. 

Како се Клерамбоова репутација као интерпретатора прочула, он најпре добија намештење оргуљаша у катедрали Светог Луја у Версају. Такође, у складу са породичном традицијом, наставља да служи краљевској породици у виду супервизора приватних концерата које је за краља, Луја XИВ, приређивала његова званична љубавница, а потом и друга супруга - Маркиза де Ментнон. Даље га пут води у Сен Сир, мало место у близини Версаја, где до 1715. године остаје активан као оргуљаш при женској школи и краљевској капели коју је госпођа Де Ментнон основала. Своје место Луј-Никола Клерамбо препушта сину, и одлази у манастир Светог Јакова, где на позицији главног оргуљаша остаје до краја живота, 1749. године. 

Када је компоновање у питању, овај француски мајстор постао је препознатљив по својим кантатама, које је махом писао између 1710. и 1715. године. Поменута остварења груписана су у пет одвојених збирки и већински су писана на основу тема из класичне уметности и митологије. Одликују се синтезом француске и италијанске музичке традиције која се може приметити у речитативима и аријама, док инструменталне интродукције демонстрирају Клерамбоово композиторско умеће. 

Ауторка: Саша Тошковић