Стваралаштво Јохана Вилхелма Вилмса

Вилмсова Трећа симфонија у Ес-дуру опус 14 из 1809 године, посвећена је амстердамском Друштву љубитеља музике. Ово четвороставачно дело, са лаганим уводом у сонатни алегро, једно је од раних Вилмсових симфонијских остварења у којем се јасно разазнају структурни обрасци које је композитор моделовао по угледу на зрели опус Јозефа Хајдна. Финале дела и на тематском плану представља својеврсни омаж Моцартовој позној симфонији у истом тоналитету Ес-дура.

Франц Данци, девет година старији од Вилмса, је у током каријере био ангажован као капелмајстор у Минхену, Штутгарту и Карслруеу, посвећујући највише енергије операма, којима је дао значајан допринос успостављању озбиљне опере на немачком језику. У његовом опусу од шест симфонија, централно место заузимају зрела остварења 1818. године – симфоније у Бе-дуру и Де-дуру, штампане у издању Андреа у Офенбаху.

На крају емисије чућете још једно Вилмсово дело, Концерт за флауту и оркестар у Де-дуру, опус 24. Реч је о делу које је Вилмс понудио издавачу средином 1811. године, а које је требало да одговори на актуелне замерке публике када је у питању жанр концерта за флауту – да не буде предуг или грандиозан, нити пренаглашено декоративне мелодике, већ надасве бриљантан и допадљив. Вилмс посебно успешно развија концертантне дијалоге солистичког инструмента како са оркестарским тутијем, тако и са појединим секцијама и инструментима унутар оркестра.

Аутор: Срђан Атанасовски
Уредница: Сања Куњадић