Композитор месеца

Успешна каријера Франца Бервалда као виолинисте у Краљевском дворском оркестру била је динамична, па до 1822. године он није налазио довољно времена да се у потпуности посвети компоновању. Извори наводе да је то вероватно био и главни разлог због којег се пријавио за Краљевску стипендију како би отпутовао у Немачку. Међутим, ни његова дела из тог периода нису наилазила на интересовање публике. Наиме, на премијери његовог Септета у Стокхолму 6. децембра 1828. године, иако је дело побрало топле речи критичара, изведено је у готово празној дворани. Заокупљен оперским плановима композитор је отпутовао у Берлин маја 1832. године. Упркос великој жељи да своја остварења представи публици, опере Леонида, Издајник, Госпођица Изабела - нису имале сценску поставку, па је Бервалд, како би обезбедио финансијска средства за живот, у Берлину 1835. основао Институт за ортопедију и физиотерапију. Занимљиво је да су неки од ортопедских уређаја које је патентирао били у употреби деценијама након његове смрти.

Током боравка у Берлину престао је да компонује, а музици се поново вратио тек 1841. године када је ступио у брак са Матилдом Шерер, због чега се и преселио у Беч. У овом граду је 6. марта 1842. премијерно изведено неколико његових остварења, међу којима и симфонијска поема Сећање на норвешке планине, а критичар Allgemeine Theaterzeitung-а Бервалдова дела је описао следећим речима "... то су занимљиве композиције које обилују оригиналним идејама и ефектним обликовањем музичког тока.... он вешто користи „снагу" оркестра".

Уредница: Ирина Максимовић Шашић