четвртак, 15.12.2022, 21:40 -> 17:09
Извор: Трећи програм
Музика вива - Дела Тајшона Сорија
Чућете премијерни снимак композиције „За Грејшена Монкура Трећег“, чији је снимак забележен је 14. августа у Културном и конгресном центру у Луцерну, у оквиру овогодишњег Луцернског фестивала, који је и поручио ово дело.
Тајшон Сори је афро-амерички композитор, инструменталиста и педагог, који ствара како у области класичне музике, тако и савременог џеза. Рођен 1980. године, Сори је у свет музике закорачио преко џеза, студирајући најпре тромбон, а потом и џез бубњеве. Након завршеног мастера са Ентонијем Брекстоном, уписао је и докторске студије на Универзитету Коламбија, окрећући се савременој класичној музици. Као добитник значајних америчких стипендија између 2017. и 2019, привукао је пажњу угледних институција, као што су Симфонијски оркестар из Сијетла и Опера из Филаделфије, за које је последњих година реализовао више пројеката.
Као уметник са богатим извођачким искуством, Тајшон Сори и компоновању приступа на неконвенционалан начин, снажно се опирући јасној жанровској категоризацији, често стварајући хибридне жанрове или стилске комбинације. Такође, Сори се снажно противи прављењу дистинкције између импровизације и класичног компоновања, као супротних израза креативности, сматрајући их суштински истим процесима. Он објашњава да је свака импровизаторска одлука, попут записа у партитури, свесно донесена како би се унапредила одређена звучна ситуација и да у том смислу она мора имати исти квалитет као и оно што је окружује. Овакав приступ компоновању, Тајшон Сори је наследио од великана фри-џеза попут Роскоа Мичела и Ентонија Брекстона, те је и дело које ћете вечерас слушати, посвећено једном од његових уметничких узора. Реч је о авангардном џез тромбонисти Грејшену Монкуру Трећем, који је преминуо у јуну ове године. Као сасвим особена личност на њујоршкој сцени 60-тих година, Монкур је неговао приступ фри џезу који се дубоко разликовао од ангажованог, енергетски напрегнутог звука Мајлса Дејвиса, Вејна Шортера или Хербија Хенкока. Његов приступ импровизацији, односно „спонтаној композицији" био је сасвим другачији, пригушенији, са пуно простора и еволутивног квалитета, који је потенцирао темпоралну димензију композиција. Како Тајшон Сори објашњава, Грејшен Монкур Трећи „није свирао пуно нота", али су његова економичност израза и приступ форми били иновативни у време када је средином шездесетих објавио албуме за угледни лејбл „Блу Ноут" (Blue Note).
У композицији За Грејшена Монкура Трећег Тајшон Сори такође прати ове смернице, са партом гудачког квартета који не напушта динамички оквир од пијана до пијанисима и који је у потпуности записан, док је деоница удараљки, коју изводи сам аутор, импровизована.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари