Композитор месеца – Франц Бервалд

Франц Бервалд је рођен 23. јула 1796. године у Стокхолму, у познатој музичкој породици немачког порекла. Прве подуке у свирању виолине добио је од оца Кристијана Фридриха Георга Бервалда, члана оркестра Фридриха Великог који се 1772. године настанио у шведској престоници како би радио као виолиниста у Краљевском дворском оркестру. Као изузетно даровито дете, Франц Бервалд је већ 1805. наступао на концертима у Стокхолму, Вестеросу и Упсали, где је побрао похвале публике и критичара. Међутим, како је већ 1806. краљ Шведске Густав IV Адолф за јавност затворио врата Краљевске дворске капеле и опере, Бервалд је позван да наступа на циклусима „концерата на отвореном", које је организовао Едуар Дипи, швајцарски певач, композитор и виолиниста који је највећи део живота провео у Копенхагену и Стокхолму. На овим наступима, истичу биографи, Франц Бервалд је свирао Шобертова и Виотијева дела. Када је 13. марта 1809. године након државног удара Густав IV Адолф свргнут са престола, његов наследник, краљ Карл XIII Шведски, поново је отворио врата Краљевске дворске капеле и опере, а већ 1811. Бервалд је започео и формално образовање похађајући часове виолине код Дипија, новоименованог директора Краљевске капеле.

Наредне, 1812. године Бервалд је добио место виолинисте Краљевског дворског и оперског оркестра, а на овој позицији био је до 1828. Иако се, како истичу извори, разноврстан репертоар опере у том периоду састојао од Моцартових, Веберових и Росинијевих дела, тешко је проценити колико је музика коју је Бервалд изводио са овим оркестром утицала на његов развој као композитора. Бервалдове ране композиције датирају из 1816. године, међутим, у стручним круговима су уврежене и претпоставке да је Бервалд писао дела и раније, иако манускрипти до данас нису откривени.

У периоду док је радио у дворском оркестру, Франц Бервалд је одржавао летње турнеје по Данској, Норвешкој, Шведској, Финској и Русији. Тада је био у контакту и са припадницима шведске аристократије. Наиме, лето 1812. провео је са породицом грофа Нилса Барка, некадашњег председника шведске Краљевске музичке академије, а 1818. посетио је и грофа фон Шверина. Музиколози истичу да су га вероватно интелектуални кругови у којима се тада кретао инспирисали да покрене свој Музички журнал. Ове периодичне публикације објављиване од 1818. до 1820. биле су намењене свим љубитељима музике и аматерима, а обухватале су лаке клавирске комаде и песме Дипија, Шпора, Виотија, као и Бервалдове композиције.

Уредница Ирина Максимовић Шашић