Музеј звука – Мадригали на Петраркине сонете

Франческо Петрарка је био један од највећих италијанских песника у историји, а његов Канцонијер спада међу најпознатије и наутицајније збирке песама у светској књижевности. Инспирисана вишедеценијском, платонском љубављу песника према Лаури, можда имагинарној, а можда стварној особи коју је након наводног сусрета 1327. године, волео до краја живота, ова збирка садржи 366 песама – сонета, канцона, сестина, балада и мадригала груписаних у две целине. Прва обухвата период током Лауриног живота, док су у другом опевана Петраркина осећања и размишљања проузрокована Лаурином смрћу. У њима, он описује бескрајне нијансе емоција, од сублимних сећања до неутешног очаја, користећи језик који је богат у својим метричким конструкцијама и готово музички по својој флуидности. Управо су ове одлике текста учиниле Петраркине сонете неким од најинспиративнијих стихова за генерацију композитора која је стварала током 16. века. У то време, хуманизам је био у пуном замаху, а потражња за пригодним текстовима, посебно оним који би могли да послуже као основа за изузетно популарни облик мадригала, стално је расла. Интересовању за Петраркин рад додатно је допринео Пјетро Бембо који је штампао Канцонијер 1501. године, а током 16. века, ова збирка је у Италији доживела чак 130 издања. Готово да нема италијанског композитора из 16. века који није обрадио Петраркине стихове, док поједини сонети имају на десетине музичких обрада.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић