Композитор месеца – Карл Филип Емануел Бах

Подаци о Баховом ступању у службу пруског двора нису у потпуности прецизни. У својој аутобиографији истакао је да је почео да ради одмах пошто је Фридрих Велики дошао на престо, 1740. године. У списима двора је, са друге стане, Карл Филип Емануел Бах први пут поменут годину дана касније, када се званично придружио дворској капели као чембалиста. Овај оркестар је бројао чак 40 музичара и био је један од највећих у Немачкој. На његовом челу налазили су се Карл Хајнрих Граун и његов брат, Јохан Готлиб. Фридрих Велики је као просвећени владар апсолутиста, креирао музички живот Берлина и допринео изузетном музичком напретку овог града у периоду између 1740. и 1755. године. Тако су чланови дворског оркестра често учествовали у извођењима у државној опери у Берлину. Бахове обавезе биле су умањене када је Кристијан Фридрих Шале постављен на место другог чембалисте, јер су се на челу оркестра чембалисти смењивали на месечном нивоу и добијали су пуну плату сваки други месец. Карл Филип Емануел Бах је стога одлучио да се окрене педагогији и компоновању, како би обезбедио и друге изворе прихода. Његов педагошки рад инспирисао га је да напише чувени Есеј о правом начину свирања на инструментима са диркама, који је постао један од најзначајнијих трактата о овој теми написан у Немачкој у 18. веку. Ипак, Баха пруски двор никада није доживљавао као изузетног виртуоза, композитора и педагога, будући да је Фридрих Други дозвољавао да тај статус имају само Хасе, браћа Граун, Кванц и Агрикола. Без обзира на то што је своју прву објављену збирку дела, Пруске сонате, посветио краљу, није доживео даље напредовање у статусу дворског музичара.

Пруске сонате, заједно са Виртембершким сонатама, насталим неколико година касније, представљају прекретницу у историји музике за инструменте са диркама. У овим делима Бах је први пут систематски и у потпуности одустао од свитних ставова, уводећи стандардну троставачну сонатну форму, а неретко је посезао и за различитим тоналитетима између ставова.

Почетком 1744. године Бах је ступио у брак са Јоханом Маријом Данеман, са којом је имао троје деце.

У том периоду, његов отац, Јохан Себастијан Бах имао је сусрет са Фридрихом Великим, но то није имало утицаја на положај Карла Филипа Емануела Баха на двору, који је све више размишљао о томе да напусти Берлин. Тада је завршио своје прво обимно вокално-инструментално дело, Магнификат, којим је желео да обезбеди пут ка позицији црквеног музичара. Његове пријаве за место кантора у цркви Светог Томе у Лајпцигу 1750. и 1755. нису биле успешне, па је одлучио да путује по Немачкој и приређује концерте, удаљавајући се све више од пруског двора.