четвртак, 10.11.2022, 21:35 -> 09:12
Извор: Трећи програм
Музика Вива – Концерти Оути Таркиаинен и Жака Етија
Квебешки уметник Жак Ети, рођен 1938. године, студирао је на Конзерваторијуму у Монтреалу, а потом и у музичком центру Танглвуд, радећи са Лукасом Фосом. Шездесетих година прошлог века, освојио је више значајних националних награда, које су му омогућиле да се усавршава у Паризу, са Анријем Дитијеом и Оливјеом Месијаном. По повратку у Канаду, бавио се педагогијом и компоновањем, искључиво радећи на поруџбинама, међу којима је било и 15 инструменталних концерата.
Концерт за клавир и оркестар број 2, опус 64 који ћете слушати у емисији, настао је 1999. године, а написан је за пијанисту Андреа Лапланта који је га је и премијерно извео. Сам почетак композиције евоцира звучни свет Концерта у це молу Сергеја Рахмањинова, те читава композиција одише неокласичним и неоромантичним призвуком, који Ети комбинује са композиционим техникама уобичајеним за музику XX века.
У емисији ћете чути и Концерт за саксофон под називом „Саиво" финске ауторке Оути Таркиаинен. Рођена 1985. године, Таркиаиненова се у својим делима бави проучавањем односа људи и света који нас окружује. У том смислу, посебно су јој инспиративне заједнице које живе у хармонији са природом, попут народа Сами, односно Лапонаца. Име овог концерта означава свето место у лапонској религији, најчешће језеро, за које се верује да има два дна - оно физичко, али и друго, имагинарно, у којем обитавају духови и са којим је могуће успоставити контакт само помоћу ритуала и приношењем жртви. Дело је посвећено саксофонисти Јуки Перкоу, а поред овог солистичког инструмента, у композицији је коришћена и електроника, као и елементи џеза и импровизације.
Први став, „Твоја слика" доноси звук карактеристичан за остварења Оути Таркиаинен - спој различитих музичких елемената, уз солистичку деоницу у којој се користи електронски реверб, уз коришћење микроинтервала и глисанда. Други став, „У води" се надовезује атака и дочарава водене струје, док наредни, „У пепелу" започиње снажним акордима у оркестру и жалобним фразама у саксофону. Наредни став, „Рефлексије" враћа се на атмосферу другог става, док завршни „Пукотина" доноси тензију у оркестру и солистичком парту који се након одсека „молто калмо, мистериозо" - који би могао да се протумачи као место преласка у свет духова, завршава етеричним солистичким наступом саксофона.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари