Мајстори барока – Алесандро Страдела

Рођен 1639. године, италијански композитор, певач и виолиниста Алесандро Страдела сматра се једном од најсвестранијих и најутицајнијих музичких личности средине седамнаестог века. Потиче из племићке породице која му је пружила свеобухватно опште и музичко образовање, а његов друштвени положај омогућио му је да успостави професионалне везе са утицајним породицама у централној и северној Италији, и тако подстакне своју музичку каријеру. 

Композиторски занат је избрусио у Риму, одакле и датирају први записи о његовој композиторској делатности. Године 1667. године, 11. марта изведен је Страделин латински ораторијум за лаичко Братство Распећа при цркви Светог Марчела, који је касније изгубљен. Убрзо након тога композитор је почео да добија наруџбине и до почетка 1668. године написао је, између осталог, и пролог за комичну оперу Јакопа Меланија Ил Ђирело. Подаци о Страделиним професионалним активностима указују на то да је осим у Риму, живео и у Модени, Венецији, Фиренци. Документи сведоче и о музичаревим „смелим авантурама", које су довеле до тога да му је у више наврата био угрожен живот, да би 1682. године у Модени, плаћене убице успеле у науму и лишиле га живота. Страделин, како се често посматра, узбудљиви и авантуристички живот, о којем закључујемо само на основу нагађања и штурих чињеница, био је тема осам опера из 19. века и једног романа.

Данас је Алесандро Страдела познат првенствено по својим вокалним делима - кантатама, ораторијумима, операма - али под‌једнако су изузетне и његове инструменталне композиције, посебно оне за два и три инструмента. Као што то био чест случај у време у којем је живео, Страдела се није старао о својим рукописима које је поверевао често бескрупулозним музичким издавачима. Након његове преране смрти, око 300 примерака партитура завршило је раштркано у више од педесет библиотека и збирки, због чега се музички опус овог аутора још увек открива и валоризује. 

Ауторка: Саша Тошковић