Композитор месеца – Карл Филип Емануел Бах

Рођен је 1714. године и други је преживели син Јохана Себастијана Баха и његове жене, Марије Барбаре. Са девет година почео је да похађа Школу Светог Томе, где је његов отац радио као кантор. Карл Филип Емануел Бах је прве музичке подуке добио управо од свог оца, учећи оргуље и чембало, а историчари музике сматрају да је вероватно похађао и часове виолине или виоле. Са петнаест година, почео је да наступа изводећи дела свог оца, а за разлику од других млађих композитора тог доба, ретко је преписивао дела других аутора. Од почетка четврте деценије 18. века, започео је студије права у Лајпцигу, а тада су настала и његова прва дела, углавном за инструменте са диркама или камерне композиције.

Музику за инструменте са диркама, Карл Филип Емануел Бах је компоновао без прекида током целог живота и она заузима централно место у његовом стваралаштву. Претпоставља се да је на самом почетку прво компоновао одвојене плесне ставове, маршеве, менуете и полонезе, које је потом накнадно спајао у циклусе. Комповање свита окупирало је његову рану стваралачку фазу, премда није усвојио принцип свог оца, те је избегавао стандардне свитне ставове. Поред тога, композитор је показао склоност ка ставовима налик фантазијама, који откривају хармонску смелост и висок ниво оригиналности у раном стваралаштву Карла Филипа Емануела Баха.

Поред композиција за инструменте са диркама, камерна музика била је погодан медиј за експериментисање овог аутора. Бахова најранија дела из тридесетих година 18. века била су значајна због оригиналности и разноврсности, и у њима је, као и у делима са диркама, употребио огроман спектар тоналитета. Остварења, односно сонате за соло инструменте није писао током целог свог стваралашва, док су трија заузимала централно место његове камерне музике, а крајем живота се окренуо и форми квартета.

Све композиције за инструменте соло написао је уз пратњу, осим једне сонате за флауту у а молу без пратње, коју је, претпоставља се, компоновао за Фридриха Другог. Ова дела, написана су у стандардној, троставачној форми: почињу првим, лаганим ставом, након чега следи алегро а завршавају се неким плесним ставом или још једним алегром. Претпоставља се да су му као узори послужиле сонате за флауту из опуса број 2 Пјетра Локалетија.

Ауторка Јелена Дамјановић