среда, 02.11.2022, 21:30 -> 12:52
Извор: Трећи програм
Мајстори барока
Слушаћете Свите у цис молу, Е дуру и Бе дуру, затим Арију и три варијације у А дуру, Аријету и девет варијација у Еф дуру, као и Фантазију у де молу и а молу Јохана Пахелбела. Изводи чембалиста и оргуљаш Симоне Стела.
Рођен 1653. године у Нирнбергу, композитор, педагог и оргуљаш Јохан Пахелбел своје музичко образовање стекао је на универзитету у Алтдорфу и Регензбургу. Након студија пут га је одвео у Беч и Штутгарт где је радио као оргуљаш, да би 1695. године добио намештење главног оргуљаша у цркви Светог Себалда у свом родном граду – позицијa на којој је остао до краја живота.
Пахелбел је уживао велику популарност током живота – имао је много ученика, међу којима је био и Јохан Кристоф Бах, и заслужан је за развијање Јужнонемачке оргуљашке школе коју ће подићи на највиши ниво.
Поред бројних дела за оргуље и инструменте са диркама, опус Јохана Пахелбела обухвата и изузетна камерна и духовна остварења, сврставајући га у једног од најважнијих композитора свога доба чија је музика служила као узор многим барокним ауторима.
На музички стил овог ствараоца утицали су најпре композитори са подручја јужне Немачке, као што су Јохан Јакоб Фробергер и Јохан Каспар Керл, али и аутори француске и италијанске традиције. Преферирао је луцидан, једноставан контрпаунктски стил који је наглашавао мелодију и јасноц́у хармонске линије. Његова музика је мање виртуозна и конвеционалнија од остварења његовог савременика Дитриха Букстехудеа, али је као и он, Пахелбел експериментисао са ансамблима и комбинацијама различитих инструмената, што се највише може уочити у камерним остварењима. Такође је истраживао и многе форме и технике компоновања, које су се потом манифестовале у разноврсним делима његовог рукописа – од духовних концерата до свита за чембало.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари