Из архиве Радио Београда – Београдска филхармонија

По угледу на велике европске метрополе, период између два светска рата у Београду обележила су настојања музичара да унапреде музички живот престонице. Тако је 1923. године основано Друштво Београдске филхармоније, чији је идејни творац и оснивач, те први директор и уметнички руководилац био Стеван Христић. Под именом Београдска филхармонија, оркестар састављен од музичара Опере Народног позоришта, ђака и наставника београдских музичких школа и неколико аматера, имао је свој деби 13. јуна исте године. Одмах по оснивању Христић је установио систем претплатничких концерата, са гостовањима домаћих и страних уметника, и започео рад на савладавању класичног, као и тада савременог репертоара. Након првог међународног гостовања у Софији 1936. године, уметничко вођство преузео је Ловро Матачић, који је значајно допринео подизању извођачког нивоа и реномеа Београдске филхармоније.

Након ратног периода, у којем Филхармонија није била активна, оркестар преузима композитор и диригент Оскар Данон, а ансамбл углавном наступа у оквиру различитих државних манифестација. Своју аутономију добија 1951. године и мења име у Симфонијски оркестар Народне Републике Србије, када на чело долази Крешимир Барановић. Годину дана касније оркестру је трајно враћено име Београдска филхармонија. Током десетогодишњег Барановићевог мандата као директора и шефа-диригента, оркестар се усталио као ансамбл са редовним наступима и абонманским концертима, а начињени су и први кораци у правцу децентрализације музичког живота. Тако је Филхармонија, поред редовних концерата у београдским концертним дворанама, наступала и у домовима културе, школама, биоскопима, па и фабричким халама широм Србије, али и остварила гостовања у Грчкој, Либану, Египту и Румунији.

Златним добом овог ансамбла снамтра се период од 1961. године до 1978, када на чело Филхармоније долази Живојин Здравковић, који је проширио њихов репертоар на композиције 20. века. Оркестар је био састављен од 102 музичара, а дувачки састав уживао је углед најбољег у Југославији, што су истицали и инострани критичари. Отварањем тадашње Југославије према иностранству, у овом периоду Филхармонија је угостила велике уметнике, али и остварила значајнија гостовања. Успешни наступи резултирали су и значајним снимцима које је оркестар остварио прво за домаће, а потом и чувене светске дискографске куће Philips, Decca, и EMI, а светски стручњаци су Београдску филхармонију у то доба рангирали на пето место најбољих европских оркестара.

Уредница Марија Вуковић