Мајстори барока

Алесандро Марчело рођен је у 1669. године у Венецији у утицајној аристократској породици. Одрастање у привилегованој средини омогућило је да млади Марчело стекне темељно образовање из музике и других уметности. Но, његова породица је сматрала да је каријера правника прикладна, док музиком може да се бави као разодном.

Подаци о животу Алесандра Марчела везани су за његову професионалну каријеру и бројне дипломатске активности, док се музичке активности спорадично помињу. Знамо да се након студија у интернату Светог Антонија, 1698. године, придружио венецијанском аркадијском друштву – Академији дељи анимози – и служио као дипломата на Леванту и Пелопонезу првих година 18. века. 

Године 1719. именован је за председника Академије дељи анимози и кроз активности у оквиру ове институције Марчело је дао велики допринос историји музике. Између осталог проширио је колекцију академијиних музичких инструмената, од којих се многи данас налазе у Националном музеју музичких инструмената у Риму. Поред тога, организовао је и држао концерте у Венецији, на чијим репертоарима су се неретко налазила и његова остварења. 

Композиторски опус Алесандра Марчела није обиман и састоји се од камерних кантата, виолинских соната, арија и кончерта гроса. Већина његових радова објављена је под псеудонимом „Етерио Стинфалико", који је користио као члан Аркадијске академије. У емисији Мајстори барока слушаћете шест кончерта гроса из збрике под називом Ла четра Алесандра Марчела. Ова остварења, са солистичким деоницама посвећеним дрвеним дувачким инструментима, музиколози карактеришу као „изразито концизна, са употребом контрапункта у стилу Вивалдија", сагледавајући их као „једне од последњих примера венецијанског барокног концерта". 

Ауторка: Саша Тошковић