Музеј звука – Музика на двору Гастона III, грофа од Фуа

Друга половина 14. века била је једно од најнестабилнијих раздобља током епохе Средњег века, када је Европа била погођена ратовима, епидемијом куге и црквеним расколима. До првог великог потреса дошло је већ на почетку овог века, 1309. године, када је папски двор из Рима премештен у Авињон. Криза, међутим, свој врхунац доживљава 1378. када започиње период такозване „велике шизме" када су истовремено владала двојица папа - Урбан VI у Риму и Клемент VII у Авињону. Становништво је патило и због природних непогода и болести, јер током друге деценије милиони умиру због „велике глади", а потом, од 1346. до 1353. Европу погађа први пут у историји и епидемија куге, која је десетковала популацију. На западу континента, у исто време букти и један од најдужих војних сукоба, „Стогодишњи рат" између Француске и Енглеске, који додатно слаби моћ француског краља, те регионални владари, попут бургундских војвода стичу велику аутономију и богатство.

У ово време, живео је и Гастон III Феб, гроф од Фуа, који је владао облашћу на самом југу данашње Француске, на обронцима Пиринеја. Према сведочанствима савременика, овај племић је био живописан владар, надалеко познат по својој плавој коси, због које је и добио надимак „Феб". Жан Фроасар, најзначајнијих хроничар ове епохе, пишући о Гастону III, записао је „и кажем вам, у моје време видео сам пуно витезова, краљева, принчева, али никад неког тако згодног тела, лепих манира и пријатног стаса - једро лице пуно здравља, зелене очи које освајају чим вас погледа... он је отворен и пријатан према свим врстама људи, говори им нежно и са пажњом", закључује овај похвални опис средњовековни писац. Упркос овом приказу Гастона III као нежног и елегантног племића, овај владар је био и прекаљени војник и пасионирани љубитељ лова, иза ког је остао један од најутицајнијих и најбогатијих списа посвећених лову, илуминирана „Књига лова" из 1389. године коју је сам написао. Његов приватни живот показује још суровију страну - наиме, из брака са ћерком краља од Наваре, Агнес, Гастон III је добио сина и наследника, ког је, међутим, убио у налету беса, када је сазнао да жели да га отрује по налогу наварског суверена.

Гастон III је био веома образован владар, који је уживао у књигама из своје богате библиотеке у којој су се налазили радови Овидија, Марка Пола, Ливија и Плинија млађег, али и збирке композиција његовог нешто старијег савременика, Гијома де Машоа. Раскошни живот на двору овог властелина, подразумевао је и често присуство музике, те Фроасар наводи тако: „минстрели су му причињавали велико задовољство... волео је да његове слуге певају и хармонизују песме, рондое и вирлее. Углавном је проводио два сата за столом и уживао је у необичним интермецима, а након што би их чуо, тражио је да се поново изведу за столом његових витезова и штитоноша".

Музика која је негована на Гастоновом двору писана је у стилу познатом као „арс субтилиор" - сложеном и софистицираном, који савршено одражава менталитет друштва које га је произвело. Композиције које ћете слушати у вечерашњој емисији сачуване су у рукопису који се данас налази у Музеју Конде у Шантијиу и многе од њих су управо посвећене Гастону III.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић